.webp)
Потрага за двогодишњом Даном Илић ушла је у девети дан, а са имања је проширена на цијело Бањско поље, али и на Европу, послије расписивања жуте Интерполове потјернице за малом Српкињом.
Иако је терен у Бањском пољу детаљно претражен, полиција је и даље на лицу мјеста, а пензионисани инспектор Министарства унутрашњих послова објашњава због чега.
Имање са ког је нестала Данка и даље је затворено за прилаз неовлашћеним лицима, а бивши инспектор МУП-а Србије Часлав Ристић, који је у каријери обавио небројено увиђаја објашњава и зашто.
"Првих дана то је била прије свега потрага за несталим дјететом и то је био приоритет полиције, да се дјевојчица што прије пронађе. У питању је тежак терен и, нажалост, у тој журби да се дијете што пре пронађе није могуће детаљно обратити пажњу на сваки милиметар терена. Треба имати у виду да у питању није само кућа коју треба прегледати, већ отворен простор гдје је много теже пронаћи трагове и доказе“, објашњава Ристић.
Полицијски систем, објашњава он, функционише тако да ако ништа не буде пронађено, све почиње наново.
"Исти терен се претражује и по неколико пута и то није ништа неуобичајено јер је важно да ништа не промакне, поготово што је у овом случају у питању мало дијете. Али, када су се полицајци увјерили да мале Данке нема на имању и околини, а претражено је чак 10 квадратних километара, онда слиједи претрага терена друге врсте. То је потрага за евентуалним доказима који би показу или искључе могућност да се на имању догодило неко кривично дјело. То је тежак и напоран посао, јер полицајци морају да обрате пажњу и на најмању ситницу. Постоје типични и атипични докази. Атипични докази су они који не би требало да буду ту, али се дешава да управо помоћу њих буде решен неки случај“, објашњава бивши инспектор београдске полиције.
Полицајци су са имања породице Драгомировић, гдје је последњи пут виђена Данка, скидала буквално слој по слој у потрази за потенцијалним доказима који би евентуално били скривени испод бала сијена, грања или других предмета који су се налазили у дворишту.
Вјероватно су тражени и биолошки трагови који би показали ко је све критичног дана био на имању, преноси "Нова".
"Многи грађани су се понудили да помогну, што је знак солидарности, али они могу или да грешком униште доказе или да оставе биолошке трагове и контаминирају лице мјеста, зато је полиција тај простор морала да изолује. Мора да се тражи све, буквално, од пикавца, да се види да ли је ту можда неко чекао у засједи, до евентуалног оружја. Постоје типични и атипични трагови“, објашњава Ристић и наставља:
"У једом случају пуцњаве који смо радили у Београду, на лицу мјеста смо нашли десетак чаура и пола дугмета. Чауре су очекиване на мјесту пуцњаве, али нама је боло очи то пола дугмета. Касније се оперативним радом дошло до осумњиченог, а приликом претреса његовог стана пронађен је капут на коме је једно дугме било поломљено и управо се она половина са лица мјеста слагало са дугметом на том капуту. Испоставило се да је жртва зграбила капут и том приликом поломила дугме. Када је видио тај доказ, осумњичени је признао дјело и одвео полицију до оружја које је коришћено".
