Предсједник Хрватске Зоран Милановић изјавио је данас да ниједна држава више неће да уђе у Европску унију, осим можда Црне Горе, а да се друге државе обмањују "лажним обећањима".
"Нико више неће ући у Европску унију, можда још Црна Гора, а државе се обмањују лажним обећањима да ће постати чланице ЕУ не би ли се изнудили неки уступци. Од других се очекује да своју спољну политику подреде европским интересима, а то је обрачун са Москвом. Тако што се ради и са Грузијом, која има снажан привредни раст захваљујући географском положају“, рекао је Милановић на предавању студентима Универзитета у Копривници, преноси Индекс.
Он је говорио и о глобалним изазовима и политичком окружењу, а прије свега о сукобу у Украјини за који је рекао да је "сукоб исцрпљивања", а не позициони сукоб као што је био Први свјетски рат.
"Тај сукоб је можда могао да се избјегне да претенциозност европског начина размишљања није декларисала тезу по којој свака земља има право одлуке којем ће се војном савезу или асоцијацији придружити, чиме је тјерала Украјину да драстично окрене леђа сарадњи са Русијом“, рекао је Милановић.
Додао је да се притом није водило рачуна о томе како ће Русија реаговати кад јој на границу дођу западне силе.
"Таква политика можда је и довела до сукоба у Украјини“, рекао је Милановић.
Говорећи о ЕУ, Милановић је оцијенио да она више није сила каквом се сматра.
"Европа одлази у Кину и тамо држи предавања о људским правима, умјесто да разговарамо о продаји европских аутомобила чија је продаја у значајном паду. Главни играчи на свјетској сцени су САД и Кина. Европа више нема ресурса, није лидер у иновацијама и знању“, рекао је Милановић.
Додаје да је са друге стране ЕУ и успјех јер је спријечила сукобе и територијалне амбиције између чланица, без обзира што се ту и тамо "нешто распламса".
"Државе живе релативно сложно, а што се Хрватске тиче, она је од ЕУ добила новац, али јој је и јако пуно дала“, рекао је хрватски предсједник и додао да схвата забринутост земаља које се граниче са Русијом и сматра да је Хрватска у том погледу у лијепом положају који произлази из тога што их "части географија".
Говорећи о члану 5. НАТО који је настао 1949. године и који се руководи принципом "Сви за једнога, један за све" Милановић каже да је пресудан дио текста да ће "чланице НАТО реаговати на адекватан начин у зависности од процјене, укључујући и војну силу.“
"То није апсолутна гаранција, то је питање добре вјере, а Хрватска се понашала у доброј вјери све вријеме. Наша војска је била у Пољској и Литванији јер су 'они нервозни због Руса'. Ратно дјеловање у корист неког трећег!? У ситуацији кад те неко споља нападне једно је кад је породица мања, а кад се то надроби пуно је теже тиме управљати“, рекао је Милановић, додавши да ће се Хрватска солидарно понашати у оквиру војног савеза, али до неке границе.
