Цијела Србија остала је нијема након вијести да је усљед тешке болести преминула самохрана мајка седморо дјеце, Зорана Лукић (31) из Петроварадина. Марија, Анђела, Сава, Страхиња, Уна, Лана и Илијана остали су без свог анђела чувара, а овај трагичан догађај отворио је једно тешко питање - шта ће сада бити са дјецом?
Иначе, Марија је најстарије дијете које има само десет година и која је била Зоранина највећа подршка. Иако тако мала, разумјела је борбу кроз коју пролази њена мама, помагала јој је у свему, а највише око бриге за млађу браћу и сестре.
Након тужних сазнања, на врата куће у Петроварадину покуцале су институције. Људи су се питали, а бака је страховала - Шта даље? Како помоћи овим малишанима? Портал Телеграф.рс добио је одговоре од тетке која је потврдила срећне вијести и одговорила на главно питање које је послије Зоранине смрти лебдјело у ваздуху - малишани неће бити раздвојени, а старатељство над њима добија њихова бака Марија Лукић.
- Дјеца су тренутно у Петроварадину код баке, сви су заједно - потврдила је тетка за поменути портал.
У јануару прошле године Телеграф.рс је посјетио ову осмочлану породицу и имало се шта и видјети - Зорана и дјеца живјели су у кући која прокишњава, у којој влага изједа ћошкове, у полутами без прозора, али су били срећни јер су имали неизмјерну љубав мајке која се свим силама борила за њих. Зорана је тада имала само једну жељу коју је кроз сузе изговорила пред камером док је у крилу држала своје малишане - она је жељела нови дом за њих. Иако је неки вид помоћи пристигао, ипак није било довољно, требало је много више, а у тој борби, нажалост, откривен јој је тумор са којим није могла да се избори. Тетка је испричала како се одвијала ситуација након апела за помоћ.
- Кућа је почела да прокишњава, пропале су и инсталације, а онда су они пребачени у један привремени смјештај. То је била једна кућа која је такође била у јако лошем стању. Нису имали ништа, исто као што и у оној старој кући нису имали ништа. Један човјек им је тада дао трачак наде и обећао да ће им направити кућу, међутим то се никада није десило - прича тетка.
Нажалост, Зоранини вапаји нису се на вријеме чули. Након њене смрти поново је покренуто питање егзистенције, али овај пут гласније него икада.
- Посљедњих неколико дана много људи се јавило и мени и баки. Добили смо обећање да ће дјеца добити до септембра добити кућу у којој ће живјети са баком. Међутим, док се то не реализује, њима су тренутно најнеопходнији храна, новац и пелене за дјецу - каже она.
Како прича, многи људи су већ почели да се јављају и да шаљу помоћ, разматра се покретање конкретне хуманитарне акције за ове малишане, а док се кораци по овом питању не покрену, једно је сигурно - Центар за социјални рад неће узети дјецу, дјеца неће бити раздвојена и оно што је најважније - старатељ дјеце биће њихова бака.
- О њима ће да брине бака, али и даље им је много тога потребно. Имају гардеробу до зиме, али послије ће им требати и зимска гардероба, али и храна, пелене за дјецу и новац. Ја сам ту колико могу, али и сама имам троје дјеце од којих је једно дијете болесно - прича тетка са кнедлом у грлу.
Подсјетимо, док се борила да дјеци обезбиједи услове за живот и док је Србија скупљала помоћ за њихов бољи кров над главом, умјесто оног пуног влаге, Зорани је откривен тумор. Они су јој увијек били најважнији и храбро је говорила: "Надам се да ћу због дјеце издржати све".
- Моја највећа жеља је да су они живи и здрави, ништа ми више не треба. Најтеже ми пада увече кад сви полијегају, ја сама сједим и мислим. Како ћу, шта ћу, како ћу да створим. Помолим се Богу и кажем хвала што си ме пробудио, па како ми даш - говорила је она пред камером.
Уколико желите да помогнете овим малишанима, пошаљите мејл на: редакција@телеграф.рс
