Рођен је 1946. године у Товаришеву, код Бачке Паланке. Завршио је Вишу педагошку школу, смјер математика, и дуго година предавао у школи. Потом се бавио политиком, а као члан Савеза комуниста и 1986. године изабран је за предсједника СО Бачка Паланка.

Заједно са Михаљем Кертесом, секретаром Президијума Општинског комитета СК Бачка Паланка, послије Осме сједнице ЦК Србије, 1987. године, подржао је политичку струју предсједника ЦК Слободана Милошевића, због чега је дошао у сукоб са руководством Покрајинског комитета Савеза комуниста Војводине. Кертес и Панков су били покретачи и организатори антибирократске „јогурт“ револуције 5. и 6. октобра 1988. у Новом Саду када је смијењено руководство САП Војводине.

Додик изашао из Суда: Дочекала га хармоника и 'Пукни зоро' 

Послије смјене покрајинског руководства, које је означено као аутономаштво, заједно са Кертесом, Недељком Шиповцем, Радоманом Божовићем, Југославом Костићем, др Јовом Радићем и другима, Панков је ушао у најужи круг новог покрајинског државно-партијског руководства.

Биран је за члана Покрајинског комитета СК Војводине и члана ЦК СК Југославије. За предсједника Покрајинске конференције Социјалистичког савеза радног народа Војводине изабран је 14. децембра 1989. године. Послије формирања Социјалистичке партије Србије (СПС), постао је ГО и Извршног одбора, а затим и потпредсједник ПК СПС за Војводину. Биран је у више наврата и за посланика у републичком и савезном парламенту.

Повукао се из политичког живота послије политичких промјена у октобру 2000. године. Шест година доцније задесила га је страшна породична трагедија када су у саобраћајној несрећи погинула двојица његових синова Милош (35) и Љубиша (33). Од тог страшног ударца судбине, Радован и цијела породица Панков никада се нису опоравили.

Радован Панков биће сахрањен у суботу у родном Товаришеву у 12.00 сати у присуству породице, пријатеља и свештенства Српске православне цркве.

Пратите нас и путем Вибера