"Први род 'обран' од стране врана", каже узгајивач лубенице Сава Компалић из Дероња у општини Оџаци у Србији, код кога су прије неколико дана ове птице направиле огромну штету.
Овај успјешни произвођач, на површини од 12 хектара годинама гаји ову повртларску културу и бере до 80 тона по хектару. Међутим, вране су сада успјеле да униште чак два хектара, а према његовим ријечима, штете праве у усјевима по читавом селу.
"Уништавају тек изникле биљке кукуруза и сунцокрета, ваде из земље расад купуса, лубенице, паприке, буше плодове, а штете праве и на системима за наводњавање", каже он.
Осим болести и штеточина које се редовно јављају у засадима воћа и поврћа и наносе мање или веће штете, велики проблем у пољопривредној производњи свакако су и вране које могу да униште тек посијане усјеве, већ изникле, као и плодове.
Губици могу бити огромни, а рјешење за ове штетне птице готово да не постоји.
"Не плаше се ни топова, ни постављених страшила, ни људи, а велики проблем представља општинска депонија која је заправо њихово станиште. С обзиром на то да цијелог љета гори, бјежећи од дима, завршавају у атарима правећи озбиљне штете пољопривредним културама", прича Сава.
Покушао је Сава и са развлачењем конаца по њиви.
"То су лукави предатори који се боје уплитања, па не смију да слете", појашњава саговорник Агроклуба.
Тамо гдје није било заштите успјеле су да направе рупе на лубеницама које су већ биле спремне за бербу. На површини од два хектара плодови су разбијени, начети и нажалост потпуно неупотребљиви.
Дугогодишњи пољопривредник са великим искуством не памти овакве призоре, јер је ријеч о хиљадама врана које свакодневно облијећу око усјева у селу.
"Осим лоших производних година, штете од врана су најмање што нам сада треба", закључује.
