Један знак да се САД спремају да користе МОП на циљеве у Ирану било је распоређивање својих бомбардера Б-2 у Дијего Гарсију, ваздухопловну базу удаљену 3.700 км од Ирана, али унутар оперативног домета Б-2.
Како пробити рупу кроз планину од бетона и гранита, а затим уништити оно што је испод – све то без употребе нуклеарног оружја? Рјешење је бомба тешка 13.600 килограма, компресована у цилиндар дужине око шест метара и ширине око 76 центиметара, пише Став.
Посљедњих дана се много причало о овом америчком оружју: GBU-57/B (MOP), најмоћнијој ненуклеарној бомби способној да уништи циљеве дубоко под земљом.
Прва три слова у GBU-57/B значе „Јединица за вођење бомби“ (енг. Guided Bomb Unit) – прецизна бомба која је усмјерена ка циљу. Број 57 означава серијски број у серији таквих бомби, док слово „B“ представља тренутну верзију.
Један од главних недостатака GBU-57 је тај што њена производња и употреба подразумијевају високе трошкове. Цијена једне бомбе је 3,5 милиона америчких долара. Америчко ратно ваздухопловство има 20 ових бомби и 19 бомбардера B-2 који их могу користити. Из тог разлога, GBU-57 се користи само за стратешки важне циљеве.
Након америчке инвазије на Ирак 2003. године, инжењери су проучавали раније нападе на бункере користећи старије ГБУ бомбе и закључили да оне нису продрле довољно дубоко нити су изазвале значајну штету. Војно руководство је захтијевало моћније оружје које би поштовало широко прихваћени међународни консензус да је употреба нуклеарног оружја морално неприхватљива и опасна због радиоактивне контаминације, могућности ескалације и дипломатских посљедица.
GBU-57/B је била рјешење. Према званичном документу америчког ратног ваздухопловства, бомба је била дизајнирана за „изузетно тежак задатак уништавања оружја за масовно уништење које се налази у јако утврђеним објектима“.
ГБУ-57/Б се води помоћу ГПС-а и инерцијалног навигационог система. Када се испусти са висине од 15.000 метара, користи напредна крила за прецизно вођење, а затим удара великом брзином – наводно бржом од брзине звука. Специјално челично кућиште јој омогућава да се „забије“ у земљу прије детонације, док софистицирани упаљач детектује шупљине или бетонске баријере и експлодира само када је бомба дубоко у мети, пише Scientific American.
Експлозивна пуњења укључују једињења која омогућавају високу разорну моћ уз отпорност на удар. Сама детонација је еквивалентна експлозији три до четири тоне ТНТ-а, али већина штете долази од чисте кинетичке енергије – удара масе у земљу.
Амерички предсједник Доналд Трамп објавио је да су САД извеле „успјешан“ напад на три нуклеарна постројења у Ирану и да су она „уништена“.
Након тога, огласио се и Израел, тврдећи да је био у „пуној координацији“ са САД у планирању поменутог напада.
Ирански званичници су потврдили да су објекти погођени, али су негирали да су претрпјели већи ударац.
Једна од мета био је Фордо, постројење за обогаћивање уранијума скривено у удаљеним планинама. Пуни обим штете на постројењу још није познат. Вјерује се да је Фордо једно од најзаштићенијих иранских нуклеарних постројења.
Комплекс Фордо је првобитно био низ тунела које је користио елитни Исламски револуционарни гардијски корпус, али је Иран признао постојање постројења за обогаћивање уранијума 2009. године након што су га откриле западне обавјештајне агенције.
Постројење за обогаћивање уранијума Фордо, које се налази око 96 км јужно од главног града Техерана, налази се у планинском региону близу града Ком.
Иран инсистира да је Фордо кориштен само у цивилне сврхе, а Израел већ дуго тврди да представља пријетњу његовом опстанку.
Управо због ове дубине под земљом, само Сједињене Државе имају бомбу типа „за разбијање бункера“, а амерички медији су извјестили да су управо МОП-ови кориштени у њиховом нападу на Иран.
Би-Би-Си пише да чак ни удар са једним МОП-ом не гарантује уништење локације Фордо, јер се вјерује да су тунели 80–90 метара испод површине, а неки дијелови и до 100 метара. Сматрало се да би било потребно неколико бомби да би се нанијела значајна штета објекту.
Фордо је много дубљи од другог иранског подземног постројења за обогаћивање уранијума у Натанзу, за које аналитичари вјерују да се налази око 20 метара испод површине.
Вицеадмирал Марк Мелет, бивши командант Ирских одбрамбених снага, рекао је за BBC Verify да ће вјероватноћа да ће ови „разарачи бункера“ моћи да униште локацију попут Фордоа зависити од тога колико су ојачани подземни тунели.
– Иран би знао спецификацију ове врсте муниције. Знали би шта треба да покушају да издрже од ове муниције. Дакле, питање је, да ли су објекти Фордоа ван домашаја те муниције?
Један знак да се САД спремају да користе МОП на циљеве у Ирану било је распоређивање својих бомбардера Б-2 у Дијего Гарсију, ваздухопловну базу удаљену 3.700 км од Ирана, али унутар оперативног домета Б-2.
Б-2 је једини амерички бомбардер способан да носи МОП бомбе дужине 6,2 метра.
Шест бомбардера Б-2 фотографисано је у бази у Дијего Гарсији почетком априла, али није јасно да ли су још увијек тамо стационирани јер нису виђени на скоријим сателитским снимцима локације.
Амерички предсједник Доналд Трамп потврдио је да су амерички ратни авиони извели нападе на три нуклеарна постројења у Ирану, укључујући постројење Фордо. Ово означава велику ескалацију сукоба између Израела и Ирана.
У телевизијском обраћању, Трамп је описао нападе као „убједљиво најгоре од свих“ и упозорио да би могли уследити нови ако мировни напори не успију. Рекао је да САД остају способне да погоде мете „са прецизношћу, брзином и вјештином“.
Амерички званичници су за америчког партнера Би-Би-Сија, CBS News, рекли да је Вашингтон контактирао Техеран дипломатским каналима прије напада, јасно ставивши до знања да нису планирани даљи напади и да промјена режима није циљ.
Израел тврди да је био у потпуној координацији са САД прије напада.
Иран је упозорио да свако мијешање САД ризикује проширење рата и сигнализирао да би сада могао да циља америчке снаге у региону.
