Предсједница Европске комисије фон дер Лајен састала се у Бриселу са премијером Исланда Фроштадотиром
Притисак на фон дер Лајен додатно расте након што је Европско јавно тужилаштво (ЕПО) потврдило да спроводи истрагу о начину на који је Европска комисија управљала набавком вакцина током пандемије.
Урсула фон дер Лајен, предсједница Европске комисије, суочиће се ове недјеље са једном од највећих пријетњи по репутацију откако је преузела вођење Комисије. Наиме, Општи суд Европске унијеће у сриједу одлучити о томе да ли је Комисија прекршила правила транспарентности одбијањем да објави СМС поруке које је фон дер Лајен размијенила са извршним директором Фајзера Албертом Бурлом током преговора о уговору вредном више милијарди евра за набавку вакцине против Ковид-19.
Одлука би могла имати далекосежне посљедице не само за предсједника Комисије већ и за начин на који европски званичници воде преговоре иза затворених врата. То би такође могло озбиљно да засени почетак њеног другог петогодишњег мандата, који је почео 1. децембра.
Према писању часописа „Политико“ , суштина правне битке лежи у питању да ли текстуалне поруке које садрже информације везане за политичко доношење одлука треба сматрати званичним документима и стога подлежу правилима транспарентности. И док заговорници транспарентности и многи правни стручњаци сматрају да такве поруке треба да буду доступне јавности, Комисија тврди супротно. Случај је посебно осјетљив јер је управо фон дер Лајен лично одобрила највећи уговор о вакцини потписан у име ЕУ – споразум са Фајзером о набавци чак 1,8 милијарди доза.
Ако суд пресуди против Комисије, то би могло да пружи додатно политичко оружје критичарима који годинама упозоравају на недостатак транспарентности током пандемије, посебно у процесу набавке вакцина. Подсјетимо се да је Њујорк тајмс још 2021. године открио да су фон дер Лајен и Бурла изградили „дубоко повјерење“ путем порука, што је наводно допринијело брзом закључењу уговора са Фајзером. Међутим, Комисија је 2022. године одбила да објави садржај ових порука, што је довело до тога да Њујорк тајмс поднесе тужбу.
Током рочишта у новембру прошле године, Комисија је први пут званично признала да поруке постоје, што је изазвало смијех међу присутнима и незадовољство међу судијама. Правни заступници Комисије тврдили су да поруке нису биле повезане са преговорима о уговору и да стога нису сачуване нити доступне. Међутим, судије су критиковале недостатак доказа и неодговарање на кључна питања – попут тога да ли је предсједница уопште директно питана о порукама или да ли су њене званичне комуникације провјерене.
Један од судија, Хосе Мартин и Перез де Нанкларес , изјавио је да Комисија није предузела „адекватне и пажљиве мјере“ да оправда своје поступке, док је судија Пол Ниул упозорио на „збуњујућу документацију“ којом располажу. Европска омбудсманка Емили О’Рајли је већ 2022. године оцијенила да је одбијање Комисије да претражује поруке „случај лошег управљања“ и нагласила да је ниво транспарентности смањен под вођством Урсуле фон дер Лајен. У интервјуу за Политико, О’Рајли је чак оптужио предсједницу Комисије да ствара „културу скривања“ и назвао њено одсуство са судског рочишта „тренутним слоном у соби“.
Притисак на фон дер Лајен додатно расте након што је Европско јавно тужилаштво (ЕПО) потврдило да спроводи истрагу о начину на који је Европска комисија управљала набавком вакцина током пандемије. Шефица Европског тужилаштва, Лаура Кодруца Кьовеши, изјавила је да су поједини званичници Комисије већ испитани. Комисија је, коментаришући читав случај за Политико, укратко изјавила да „не коментаришу текуће судске поступке“.
(Вечерњи)
.webp)
