Многи пензионери у Хрватској не могу преживјети од пензије од првог до задњег у мјесецу. Наиме, просјечна пензија 1,13 милиона пензионера према општим прописима износи 524,15 евра, од чега је немогуће преживјети цијели мјесец, посебно ако сте самац.
Није тако само у Хрватској. "Бизнис Инсајдер" је објавио причу о Ханку Фејбер који има 77 година и већ више од 35 година вози камион на америчким путевима.
Иако би, како сам каже, већ одавно требало да буде у пензији, Ханк још увијек вози, јер другачије не би могао подмирити рачуне, преноси "Дневно".
Његова прича почиње осамдесетих година прошлог вијека када је због лоших временских прилика био присиљен да прода своју фарму у америчкој савезној држави Индијани. Од тада живи од прихода које му доноси превоз робе, скромне пензије из социјалног осигурања и индивидуалног пензионог фонда своје супруге.
“Требало би да сам у пензији у овим годинама”, испричао је Фејбер у интервјуу крајем 2024. године. Но, како је цијелу каријеру био самозапослен, никада није имао право на класичан амерички пензиони фонд 401(к). Оно мало што је успио да уштеди, потрошио је на викендицу.
Данас вози Волво из 2009. године који је превалио готово милион миља, а у каријери је скупио импресивна четири милиона миља без иједне саобраћајне несреће. Због тога је од фирме Ландстар примио престижну награду Роадстар за сигурност и професионализам. Ипак, здравље је за њега кључно, без вожње нема ни прихода.
“Ако бих морао престати радити због здравља, наши приходи би се драстично смањили”, признаје Фејбер који има лимфоцитну леукемију за коју тренутно не прима терапију.
Мјесечно Фејберови трошкови износе око 6.000 долара. На одморе не иду, у ресторане ријетко. Породица већину новца троши на отплату дугова. Прије 15 година морали су репрограмирати стамбени кредит, који би, не пропусте ли ниједну рату, требали исплатити тек кад наврше 99 година. Уз то, Ханк још отплаћује 18.000 долара дуга за поправке камиона, као и кредите за земљу и аутомобил.
Прије него што је сјео за волан, Ханк и његова супруга обрађивали су 208 хектара земље. Уз кукуруз и соју, садили су пшеницу и држали овце. Али, двије лоше године, суша, па туча, биле су погубне за враћање високих камата. Фарму су продали за само 0 хиљада долара, што није било довољно да покрију дуг.
“Да смо могли задржати земљу, вјероватно бих већ био у пензији. Данас би вриједила много више”, каже Фејбер.
У најбољим годинама приходовао је више од 100.000 долара годишње, али након одбитака остајала му је тек трећина. Како никада није имао класичан пензиони фонд, оно мало што је успио ставити на страну отишло је на викендицу и чамац.
Упркос погоршању здравља, Ханк планира возити док год буде могао. А кад напокон спусти ногу са гаса, има само једну жељу.
“Волио бих отићи у Европу и видјети Португал и Чешку и да одем на неко ријечно крстарење, као што су Викинг туре, за своју пензију”, закључује Ханк Фабер.
