Израел тврди да су неке од иранских залиха високо обогаћеног уранијума, готово оружја, преживјеле америчко бомбардовање током 12-дневног рата прошлог мјесеца.
Остале су сумње око тога да ли је Иран тихо уклонио 408,6 kg уранијума са својих најосјетљивијих локација прије напада – потенцијално сакривајући нуклеарни материјал негдје другде у земљи.
Уранијум о коме је ријеч је обогаћен до 60 процената – што је далеко изнад нивоа за цивилну употребу, али нешто испод нивоа за оружје. Тај материјал, ако се даље рафинише до 90 процената, теоретски би био довољан за производњу више од девет нуклеарних бомби.
Израелски званичник је за Њујорк тајмс рекао да су неке залихе уранијума преживјеле америчко и израелско бомбардовање прошлог мјесеца – и да би могле бити доступне иранским нуклеарним инжењерима.
Званичник, који је говорио под условом анонимности, није изразио забринутост због преосталих залиха и рекао да ће сваки покушај да се оне пронађу открити израелска обавјештајна служба.
Такође су рекли да ће Израел имати довољно времена да поново нападне иранска нуклеарна постројења ако режим покуша да их поврати.
Техеран је признао да је операција "Поноћни чекић" – у којој су амерички бомбардери Б-2 "Спирит" бацили више од десетак бомби за разарање бункера ГБУ-57 "Масивна артиљерија" – изазвала "прекомјерну и озбиљну" штету.
Међутим, није било одмах јасно да ли су удари – који су погодили ирански постројење за обогаћивање уранијума Фордоу, нуклеарна постројења у Натанзу и Исфахану – успјели да униште цјелокупне залихе обогаћеног уранијума.
Шеф Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) Рафаел Гроси признао је да Иран можда још увијек има залихе обогаћеног уранијума, рекавши:
"Не знамо гдје би тај материјал могао бити. Дакле, неки су могли бити уништени као дио напада, али неки су могли бити премјештени. Дакле, у неком тренутку мора доћи до појашњења", рекао је у интервјуу за ЦБС.
"Морамо бити у позицији да утврдимо, да потврдимо шта се тамо налази, гдје се налази и шта се догодило", рекао је Гроси.
Сателитски снимци показују камионе како се крећу из Фордоа у данима који су претходили нападу, што је довело до спекулација да је Иран премјестио дио својих подземних залиха уранијума.
Међутим, предсједник Доналд Трамп је одбацио такве спекулације, рекавши: "Ништа није извађено... превише опасно, и веома тешко и тешко за помјерање!"
Додао је да сателитски снимци приказују камионе на локацији само зато што су иранске посаде покушавале да заштите објекат бетоном.
Трамп је тврдио да су напади "уништили" иранске нуклеарне капацитете и "потпуно уништили" постројење за обогаћивање уранијума Фордоу.
У интервјуу за Фокс њуз, амерички предсједник је рекао да је постројење за обогаћивање урана Фордоу "само хиљаде тона стене" и да је "цијело мјесто једноставно уништено". Рекао је да су удари изведени у "савршено вријеме".
"Ушли смо, уништили смо њихов нуклеарни капацитет и зауставили смо се. Била је то прелијепа ствар и нису могли да наставе много даље."
Предсједник је такође осудио процуриле прелиминарне налазе Одбрамбено-обавјештајне агенције Пентагона који су навели да штета није била довољно озбиљна да уништи њихов нуклеарни програм.
Али чак и уз договор о примирју, Трамп је јасно ставио до знања да ће "апсолутно" размотрити поновно бомбардовање Ирана ако то икада буде потребно.
Он је новинарима у Бијелој кући рекао да ће "без поговора" напасти земљу ако америчке обавјештајне службе укажу на то да Иран обогаћује уранијум до забрињавајућих нивоа.
САД и Израел, као и независни стручњаци, слажу се да су све иранске радне центрифуге у Натанзу и Форду – око 18.000 – или уништене или оштећене до те мјере да се не могу поправити.
Гроси је рекао да ће Иран вјероватно моћи да почне да производи обогаћени уранијум "за неколико мјесеци", упркос штети.
"Могу имати, знате, за неколико мјесеци, рекао бих, неколико каскада центрифуга које се окрећу и производе обогаћени уранијум, или мање од тога."
Најновији сателитски снимци приказују грађевинске радове на постројењу за обогаћивање уранијума Фордоу у Кому, близу Техерана.
Тешка опрема за земљане радове може се видети како ради у близини кратера изазваних америчким бомбама за разарање бункера ГБУ-57.
Багери и кранови се такође могу видјети како раде, док се на путевима који воде до тачака удара на локацији виде и већи број грађевинских камиона.
Нови приступни пут између сјеверног улаза у тунел локације и једног од кратера од удара може се видјети након што је Израел саопштио да су његове ваздушне снаге напале Фордо како би "помете" приступ локацији.
Дејвид Олбрајт, амерички стручњак за оружје, рекао је у својој процијени да Иран можда затрпава кратере и спроводи процене инжењерске штете и радиолошко узорковање.
Дванаестодневни рат је почео 13. јуна када је Израел покренуо операцију "Успон лава" - софистицирану кампању бомбардовања усмјерену на иранске војне нуклеарне објекте.
Израелци су такође бриљантно оркестрирали операцију "Црвено вјенчање" - 30 највиших иранских војних заповедника убијено је у готово истовременом блиц нападу док је Израел настојао да потпуно искорени војну моћ земље.
Иран је узвратио свакодневним лансирањем балистичких ракета широм Израела, али није успио да погоди ниједан стратешки циљ.
Мање од двије недјеље касније, Трамп се придружио израелској бомбардовању Ирана.
Амерички војни водећи бомбардери Б-2 Спирит, избацили су више од десетак ракета ГБУ-57 масивног продора бојних предмета (МОП) масе 13.000 килограма.
Бомбе за уништавање бункера коришћене су за напад на ирански погон за обогаћивање уранијума Фордоу.
Иран, који је обећао да ће напасти америчке војне базе широм Блиског истока, покушао је да се освети лансирањем ракета на ваздухопловну базу Ал-Удеид – највећу америчку војну базу у региону.
Али Техеран је очигледно смислио лажни напад након што је упозорио своје катарске савезнике, што је омогућило да се сво америчко војно особље и авиони склоне ван опасности.
Трамп је очекивани одговор назвао "слабим" прије него што је објавио да је постигнут споразум о прекиду ватре између Израелаца и Иранаца.
(б92)
