Амбасадор Руске Федерације у БиХ Игор Калабухов изјавио је да се у Москви, након побједе над фашизмом, очекује и друга јер је на помолу праведнији свјетски поредак у којем ће мултиполарне организације обезбјеђивати истинску равноправност држава на основу вриједности Повеље УН.
- Тек посљедњих година Русија је почела сакупљати судске доказе за правно признавање геноцида над совјетским народом. Чињенично је доказано брутално мучење до смрти 6.862.890 совјетских грађана и причињена штета од 280 трилиона рубаља - истакао је Калабухов у ауторском тексту за Срну.
Калабухов је поручио да Русија веома цијени напоре руководства Републике Српске, ветерана СУБНОР-а и грађана на очувању сјећања на руско-српско ратно братство и заједничку борбу против фашиста.
Он је навео да Русија неће заборавити да је српски народ у саставу Југославије, као и сама земља поднио пропорционално највећу жртву због нациста и фашиста, те да ће увијек памтити скоро милион убијених и мучених током Другог свјетског рата у БиХ, од којих већину жртава чине затвореници злогласног логора Јасеновац.
- Посебно нам је драго да ће у Москви присуствовати највећа до сада делегација скоро цијелог руководства Републике Српске и њених представника у органима БиХ. Добродошли сте! То значи да ћемо остати заједно! - поручио је руски амбасадор.
Срна у цијелости преноси ауторски текст амбасадора Калабухова:
Осамдесет - наслов овог чланка је бројка. Јер бројке су битне, а и управо оне свједоче о суштини догађаја више од сваке ријечи јер су очигледније, тачније и страшније.
Данас, 9. маја 2025. године, навршава се тачно 80 година од Дана побједе совјетског народа над фашистичком Њемачком, који се често слави у свијету и као Дан побједе над фашизмом.
Право је вријеме да прецизно одговоримо себи на питање о смислу и значају овог датума.
У Другом свјетском рату учествовала је 61 земља, а борбена дејства су се водила на територији 40 држава. Ратовало је 110 милиона људи. Укупна штета је износила 260 милијарди америчких долара. Али, у оквиру тог износа, губици Енглеске су износили 6,8 милијарди, Француске 21 милијарду, Пољске 20 милијарди, Њемачке 48 милијарди и СССР-а 128 милијарди.
Према подацима њемачких нациста, планирало се директно уништавање 30 милиона совјетских људи посредством отимања хране и других ресурса, а даље смањење броја цијелог становништва наше земље са 200 милиона до свега 15 милиона "неписмених робова".
Приликом напада нацистичке Њемачке на Совјетски Савез војници Вермахта, према властитим инструкцијама, нису уопште сматрали совјетски народ за људска бића користећи невиђену тортуру према дјеци, жена и старцима.
На територији СССР-а агресори су срушили 1.700 градова, спалили 70.000 села, шест милиона кућа и станова, 32.000 фабрика, истријебили 7,4 милиона совјетских грађана у зони окупације и још 2,2 милиона на принудним радовима у Европи.
Само у блокади Лењинграда погинуо је милион људи.
Овај рат је коштао Совјетски Савез 26,6 милиона људских живота, од којих су 10 милиона били војници. Само од глади је умрло 1,5 милиона цивила. Фиксирано је 54.784 злочина нациста у СССР-у. Погинуло осам милиона дјеце. Али, укупни демографски губици због пада наталитета се ближе броју од 50 милиона.
Русија, као највећа република СССР-а, сносила је 70 одсто свих људских губитака рата.
Против нас, под барјаком нациста, бориле су се јединице скоро свих европских земаља - Италије, Мађарске, Румуније, Словачке, Финске, Хрватске, Белгије, Шпаније, Холандије, Норвешке, те добровољци из Аустрије, Данске, Летоније, Пољске, Француске, Чешке и Естоније.
И неке од ових земаља дан-данас поносне су на то. Али смо издржали. И не само издржали, већ и - побиједили.
У саставу шест хиљада партизанских одреда борило се 1,3 милиона добровољаца, Црвена армија је извршила 250 фронтовских и 1.000 офанзивних операција. Поређења ради, током цијелог Другог свјетског рата западни савезници су извршили само 18 наступа.
Направили смо више тенкова /90.000/, топова /360.000/ и минобацача /300.000/ него Енглеска и Њемачка заједно.
Наша војска је ослободила у потпуности или дјелимично десет земаља - Румунију, Пољску, Бугарску, Југославију, Чехословачку, Мађарску, Аустрију, Њемачку, Норвешку и Данску. Али, то нас је коштало.
Тек посљедњих година, Русија је почела сакупљати судске доказе за правно признавање геноцида над совјетским народом. На данашњи дан такве одлуке су донијели судови 34 субјекта Руске Федерације.
Чињенично је доказано брутално мучење до смрти 6.862.890 совјетских грађана и причињена штета од 280 трилиона рубаља.
Без обзира на ове стравичне посљедице, Совјетски Савез је не само ослободио Европу него и дао све од себе ради индустријског и пољопривредног препорода људи.
Одмах након доласка, совјетска војска почела је да шаље за Бугарску, Румунију, Пољску, Чехословачку, Аустрију, а и за саму Њемачку вагоне жита, поврћа, текстилне продукције и алата.
Јединствени примјер антифашистичке сарадње СССР-а у Европи јесте заједничко ослобођење Југославије са партизанима, борцима
Народноослободилачке војске, чију већину су чинили Срби.
Још 1941. године наши интернационалисти помагали су припреми јулског устанка против фашистичких освајача. Али, та сарадња је достигла врхунац 1944. године.
Током ослобођења Србије животе је положило готово 5.000 црвеноармејаца, раме уз раме са југословенским партизанима. Током рата, СССР је потпуно опремио Прву партизанску армију, а 80 одсто 12. корпус.
Укупно смо предали партизанима 69 тенкова, 491 авион, 6.500 јединица артиљерије, скоро 200.000 пушака и аутомата. Обучили смо стотине тенкиста и пилота Југославије.
Почетком децембра 1944. године, након ослобођења Београда, предали смо 53.000 тона брашна, грашка и кукуруза за страдале српске породице. Наши љекари су изградили прву болницу у Београду са 5.000 кревета и потпуно опремили још 11.
Управо овдје, на Балкану, сломљена је кичма одбрамбеног блока нациста у цијелој Јужној Европи.
Веома цијенимо напоре руководства Републике Српске, ветерана СУБНОР-а и неравнодушних грађана на очувању сјећања на наше ратно братство и заједничку борбу против фашиста.
Нећемо заборавити да је српски народ у саставу Југославије, као и сама земља поднијела пропорционално највеће жртве због нациста и фашиста. Увијек ћемо памтити скоро милион убијених и мучених током рата у БиХ, од којих већину жртава чине затвореници злогласног логора Јасеновац, а недавно смо обиљежили 80 година од продора посљедње групе логораша из овог казамата.
И та бројка 80 није посљедња.
Ове године славимо, такође, највећа достигнућа совјетске и руске дипломатије. Јер се мир постизао не само оружјем већ и преговорима.
Током рата, СССР је увео у праксу московске конференције које су дале почетак новом свјетском поретку. У септембру 1941, августу 1942, октобру 1943. и октобру 1944. у Москви су се састајали челници и министри САД, Велике Британије и СССР-а.
Управо на овим конференцијама иницирани су обриси нових међународних органа, питања људских права и ратних злочина.
Управо 1942. године била је покренута идеја правног утемељења будућег појма геноцида.
Сви ти преговори су финализирани тачно прије 80 година у фебруару 1945. године на конференцији у Јалти на Криму.
Такође, 26. јуна ћемо славити осамдесетогодишњицу Повеље УН. И то се поклапа са побједом, јер су и једно и друго резултати политике СССР-а на изградњи праведног свјетског поретка за равноправне државе. Већ у јуну 1945. године Повељу УН потписало је 50 држава, а до сада њих 193.
Сада се све мијења.
Од распада СССР-а забиљежено је већ 3.500 случајева рушења меморијала црвеноармејцима у земљама Европе, гдје их почива скоро 3,8 милиона. Друге земље покушавају ревитализовати нацизам, забрањују независним лидерима да долазе на нашу Параду побједе. Али све ове земље већином представљају бивше сателите нацистичке Осовине и њихово вријеме пролази.
Сада се у Москви очекује друга побједа и на помолу је други праведнији свјетски поредак, гдје ће мултиполарне организације попут ШОС-а, БРИКС-а и ОДКБ-а обезбјеђивати истинску равноправност држава на основу вриједности Повеље УН.
Стога ће сада Москву посјетити шефови 29 земаља, представници свјетске већине – осим предсједника Заједнице независних држава, доћи ће први људи Кине, Монголије, Вијетнама, Венецуеле, Кубе, Бразила, Србије, Словачке, Палестине, Етиопије, Лаоса и многих других, као и министри одбране Јужноафричке Републике и Индије.
Црвеним тргом ће марширати парадне јединице из 13 земаља - Азербејџана, Вијетнама, Бјелорусије, Египта, Казахстана, Кине, Киргизије, Лаоса, Монголије, Мјанмара, Таџикистана, Туркменистана и Узбекистана.
Посебно нам је драго да ће у Москви присуствовати највећа до сада делегација скоро цијелог руководства Републике Српске и њених представника у органима БиХ. Добродошли сте! То значи да ћемо остати заједно!
И одбројавање ће се наставити. До нове побједе. И до нових братских достигнућа, поручио је Калабухов у ауторском тексту за Срну.
