Војна обавјештајна служба Украјине (ХУР) саопштила је да Русија повећава и јача своје војно присуство у Јерменији. ХУР је објавио документ за који тврди да представља наредбу руске војске о повећању присуства на бази у Јерменији — два дана након што је Кијев први пут упозорио на такав потез, а Јереван то демантовао.
Петог јула, ХУР је саопштио да Москва појачава своје снаге у бази у Гјумрију, с намјером да ојача утицај на Јужном Кавказу и "дестабилизује глобалну безбједносну ситуацију".
Министарство спољних послова Јерменије истог дана је негирало ту тврдњу.
Неколико дана касније, ХУР је објавио документ који назива „наредбом команданта трупа Јужног војног округа Оружаних снага Руске Федерације о попуни руске војне базе у Јерменији“.
„Телеграм садржи низ хитних мјера за попуну јединица руског контингента избором особља из редова војника 8., 18., 49. и 58. комбинованих армија Јужног војног округа“, наводи се у саопштењу ХУР-а, преноси Euronews.
Објављени документ налаже командантима да убрзају процес селекције, постављајући критеријуме професионалне подобности, психолошке отпорности и борбене спремности. Наредба изричито забрањује регрутовање особа повезаних с трговином дрогом и психотропним супстанцама.
Украјински ХУР тврди да је ово размјештање дио шире стратегије Кремља усмјерене на дестабилизацију глобалне безбједности.
„Поред подстицања међуетничких сукоба, Москва гради војно присуство на Кавказу. Вјероватно је да је погоршање односа између Азербејџана и Русије унапријед припремано“, наводи ХУР.
Зашто је база у Гјумрију важна?
Гјумри је други највећи град у Јерменији с више од 100.000 становника. Налази се око 100 километара сјеверозападно од Јеревана и стратешки је смјештен на само 3,5 километра од границе с Турском — најближим савезником Азербејџана.
Јерменија и Русија основале су 102. војну базу у Гјумрију 1990-их, с циљем да руске снаге штите границу с Турском и буду брзо распоређене у Карабах у случају војне акције Азербејџана.
.webp)
То се, међутим, није десило 2023. године када је Баку преузео пуну контролу над Карабахом након муњевите војне кампање.
У 2024. години, у преседанском потезу, Јерменија је замрзнула учешће у Организацији Уговора о колективној безбједности (ОДКБ), коју предводи Кремљ као руски одговор на НАТО.
Премијер Никол Пашињан је још прошле године рекао да више не види „никакву предност“ у присуству руских трупа у Јерменији. Ипак, база у Гјумрију остала је нетакнута јер су се Јерменија и Русија 2010. договориле да продуже закуп до 2044. године.
База је највећи руски војни објекат на Јужном Кавказу — у њој се налази до 5.000 војника, ловци МиГ-29, као и системи ПВО С-300.
Москва више није пожељна?
Како Јерменија покушава нормализовати односе с Азербејџаном и Турском, руска база све се чешће доживљава као терет, а не као гаранција безбједности.
Јерменија жели поновно отварање границе с Турском, што би помогло у ублажавању изолације земље. Турска је ту границу затворила 1993. године у знак подршке Азербејџану током првог рата у Карабаху.
Турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган недавно је изјавио да подржава напоре Јерменије за постизање мира с Азербејџаном.
Односи између Москве и Бакуа додатно су погоршани након недавних инцидената — смрти двојице етничких Азербејџанаца које је руска полиција ухапсила због убистава из прошлости, као и пада путничког авиона Azerbaijan Airlines у децембру, за који Азербејџан оптужује Русију.
(Телеграф)
.webp)
