Војна моћ и данас игра кључну улогу у међународним односима, а Global Firepower Index за 2025. годину је објавио извјештај о најјачим војним силама свијета.
У његовим детаљима крију се нека врло занимљива померања, геополитичке поруке и сигнали промјена у свјетском поретку.
Како се мјери војна моћ?
Global Firepower Index не мјери само број тенкова, авиона или војника, већ се, како преноси Кликс, рангирање темељи на више од 60 показатеља, међу којима су војни буџет, број активних и резервних војника, логистички капацитети, број и разноврсност наоружања, инфраструктура, доступност природних ресурса, као и геостратешки положај државе. Такође се узима у обзир и технолошки ниво, што значи да државе са софистициранијим системима команде и контроле, напредним дроновима и сајбер капацитетима имају значајну предност.
Важно је нагласити да индекс не узима у обзир нуклеарни арсенал – што је свјесна одлука креатора ранг-листе, јер би његово укључивање увелико замаглило реалну конвенционалну снагу.
Исто тако, чланство у војним савезима попут НАТО-а се узима у обзир само индиректно, кроз укупну спремност и интероперабилност.
Ко има најјачу војску?
На врху листе и даље се налазе Сједињене Америчке Државе, са огромним војним буџетом који у 2025. премашује 890 милијарди долара.
САД посједује најнапреднију технологију, глобално распоређене трупе и неупоредиву пројекцију моћи широм свијета. Њихова морнарица и ваздушне снаге су без премца, а иновације у домену хиперсоничног оружја, свемирске доминације и сајбер ратовања додатно учвршћују позицију САД.
Одмах иза САД-а налазе се Русија и Кина – двије силе које, иако с мањим буџетима, имају масивне људске ресурсе, развијену војну индустрију и снажну присутност у регионалним и глобалним кризама.
Русија, упркос санкцијама и економском притиску због сукоба у Украјини, задржава друго мјесто захваљујући великом броју тенкова, артиљерије и ракетних система. Кина, с друге стране, наставља убрзану модернизацију, проширује морнарицу и интензивира војне вјежбе у Тајванском мореузу и Јужном кинеском мору.
Индија је на четвртом мјесту и постаје све значајнији актер, како у азијском контексту тако и глобално. Има једну од најбројнијих војски на свијету, а улагања у домаћу војну индустрију и сарадњу с партнерима попут САД-а и Русије додатно јачају њену позицију.
Ко се пење на листи, а ко пада?
Један од најзанимљивијих успона долази из Латинске Америке.
Бразил је рангиран као 11. најјача војна сила, што га чини лидером у региону. Ова земља посљедњих година улаже у модернизацију оружаних снага, јача војно-поморску компоненту и проширује домаћу производњу оружја.
Украјина је посебно интересантан случај. Сукоб с Русијом покренуо је темељну трансформацију њених оружаних снага.
Уз огромну помоћ са Запада, прије свега у наоружању, обуци и обавјештајној подршци, Украјина је у 2025. значајно ојачала. Иако још увијек пати од губитака и логистичких изазова, њен положај на листи рефлектује стечено борбено искуство и висок ниво мобилизације. Израел, држава с релативно малим бројем становника, остаје међу најјачима због технолошке софистицираности и војних иновација.
Његова војна доктрина укључује брзе, прецизне ударе, сајбер доминацију и стратешку аутономију.
Шта овај поредак значи у пракси?
Рангирање по Global Firepower Index не одражава нужно способност побједе у конкретном сукобу – контекст, терен, морал трупа и савезништва често одлучују о исходу рата.
Ипак, ова листа даје добар преглед потенцијала држава да пројектују силу, одговоре на претње и учествују у међународним кризама.
На примјер, војна снага САД-а омогућава Вашингтону да интервенише на више фронтова широм свијета готово симултано, док Кина тек развија способност глобалног домета.
С друге стране, државе попут Турске користе своју војну позицију да воде самосталну спољну политику, што се види у њеним операцијама у Сирији, Либији и на Кавказу.
У неким случајевима, моћ служи више као средство одвраћања него директне употребе. То је, рецимо, случај с Јужном Корејом, чија војна спремност дјелује као баланс наспрам Сјеверне Кореје.
Или с Јапаном, који упркос пацифистичком уставу улаже све више у војну модернизацију због сигурносних изазова у Индо-Пацифику.
Турска и Пољска међу најбрже растућим силама
У најновијем рангирању за 2025. годину, Турска и Пољска се издвајају као двије земље које су оствариле најзначајнији напредак у односу на претходну годину.
Турска, која је сада стабилно позиционирана међу десет најјачих војних сила, улаже интензивно у развој домаће војне индустрије – од борбених дронова попут Бајрактара, до сопствених тенкова, ракетних система и чак борбених авиона.
Њена способност да самостално производи кључно оружје и извози га широм свијета не само да повећава њену војну самодовољност, већ и јача њену геополитичку позицију, посебно на простору Блиског истока, Сјеверне Африке и Јужног Кавказа.
Пољска, с друге стране, улаже огромна средства у модернизацију својих оружаних снага као одговор на сигурносне пријетње са истока. Набавка америчких тенкова Абрамс, ракетних система ХИМАРС, јужнокорејских хаубица и авиона ФА-50, као и планови за формирање највеће копнене војске у ЕУ, лансирали су Пољску знатно више на листи него што је то био случај претходних година.
Њена трансформација из одбрамбене силе у регионалног војног лидера одвија се убрзано, а војни аналитичари већ је виде као кључну тачку ослонца источног крила НАТО-а.
За многе посматраче, изненађење представља висока позиција Италије - тренутно међу десет најјачих војних сила свијета.
Иако се често перципира као политички нестабилна земља с ограниченим међународним војним ангажманом, Италија има респектабилне оружане снаге, моћну морнарицу и напредну индустрију војне авијације. Као чланица НАТО-а, она такође игра кључну улогу у операцијама на Медитерану, а модернизација њених капацитета у посљедњих неколико година знатно је побољшала њену спремност и логистичку ефикасност.
Супротно очекивањима, Њемачка економски гигант Европе — није ушла међу десет најснажнијих.
Главни разлог за то лежи у деценијама дугој стратегији "ограничене војне силе" након Хладног рата, као и спорој трансформацији Бундесвера упркос повећаним улагањима након почетка сукоба у Украјини.
Иако је Њемачка најавила историјска повећања војног буџета и дубоке реформе, конкретни резултати још нису у потпуности оперативни, што утиче на њен тренутни пласман.
Ипак, ако се реформе наставе садашњим темпом, Њемачка би у наредним годинама могла знатно скочити на листи.
Поредак Global Firepower Indexа за 2025. нуди много више од пуке листе – он је огледало глобалних односа, стратегија и потенцијала. А неке државе које се пењу на тој лисит попут Бразила, Украјине или Турске, можда данас дјелују као изненађења – али у будућности, њихова војна снага могла би значајно преобликовати свјетску позорницу.
.webp)
