Бивши предсједник САД Џозеф Бајден је претходне године имао саслушање код специјалног тужиоца Роберта Хура, који је требало да процијени његово ментално стање.
Снимак овог разговора је Бијела кућа одбила да објави, али је дошао у посјед америчког Аксиоса, који га је објавио у цјелости.
Недавно објављени снимци на којима се види како предсједник Џозеф Бајден има потешкоћа с присјећањем одређених детаља — повремено мрмљајући и изговарајући ријечи неразговјетно — бацају свјетло на разлоге због којих је Бијела кућа одбила објавити снимке прошле године, док су се гомилала питања о његовој менталној способности.
Уз дуге, неугодне паузе, Бајден се мучио присјетити када му је син преминуо, када је напустио дужност потпредсједника, које је године Доналд Трамп изабран, или зашто је имао повјерљиве документе које није смио посједовати.
Аудио снимци такође потврђују тврдње Роберта Хура да би порота у могућем суђењу Бајдена вјероватно доживјела као "симпатичног, добронамјерног старијег човјека са слабим памћењем".
Дјелимично на основу те процјене, Хур је одлучио да не подиже оптужницу против Бајдена због нелегалног посједовања повјерљивих докумената, што је изазвало бијес републиканаца јер се Трамп тада суочавао с оптужбама у властитом скандалу с повјерљивим документима.
Демократе и Бајденова Бијела кућа жестоко су критиковали Хура због његових запажања о Бајденовом памћењу. Више пута су тврдили да је Бајден "бистар" и да је Хур био политички мотивисан. Али, снимци више од пет сати интервјуа показују да су он и тужилац Марк Крикбаум били пристојни и пријатељски настројени.
Бијела кућа је прошле године одбила објавити снимке, тврдећи да су то "материјали из истраге" те да их републиканци желе "извући из контекста, искривити и користити у политичке сврхе".
Иако је Бајден имао очигледне пропусте у памћењу и понекад је требао помоћ с ријечима попут факс-машина и плакат, генерално је био ангажован током интервјуа.
Збијао је шале, правио духовите коментаре и успијевао разумјети суштину питања. Ипак, имао је врло мало сјећања о томе како је дошао у посјед повјерљивих докумената након што је напустио дужност потпредсједника.
Дана 8. октобра — првог дана интервјуа и дан након напада Хамаса на Израел — Бајден је често био спор и забораван на основне чињенице. Тога дана је Хуру требало више од два сата да јасно утврди како су документи могли завршити у разним личним столовима и ормарима након што је Бајден напустио функцију.
Међутим, 9. октобра Бајден је звучао много ангажованије и живље.
Током цијелог свједочења, Бајден је више звучао као носталгични, "дједовски" приповједач него као могући оптуженик који би могао бити осумњичен за скривање тајних докумената.
Говорио је о темама као што су то да предсједник Обама 2016. није желио да се Бајден кандидује за предсједника јер је вјеровао да Хилари Клинтон "има веће шансе да побиједи на изборима него ја", о ораху и седам врста лајсни у реновираним собама његове куће, о Корвети коју је возио с комичарем Џејом Леном, о технолошком утицају Гутенбергове штампарије на Европу, те о визуалном утиску који је оставио Ричард Никсон знојећи се на телевизији током дебате 1960. с Џоном Кенедијем.
Хур је у извјештају закључио да ти докази нису довољни да убиједе пороту да осуди Бајдена — посебно с обзиром на то колико је Бајден био кооперативан (за разлику од Трампа у његовом случају) и колико је био симпатичан и забораван.
"Било би тешко увјерити пороту да треба осудити њега — тада бившег предсједника, дубоко у осамдесетим годинама — за озбиљан злочин који захтијева ментално стање свјесне намјере", закључио је Хур.
Међу Бајденовим браниоцима била је тадашња потпредсједница Камала Харис, која је критиковала Хуров извјештај и назвала његове коментаре о Бајденовим годинама "непотребним, нетачним и непримјереним".
