Важно обавјештење за Србе у Њемачкој: Од сада морате да докажете поријекло новца који стављате у банку

Доказ о поријеклу требао би да помогне у борби против прања новца. Правило важи и ако се уплата обавља у више наврата, а укупан износ прелази 10.000 евра.

Код готовинских трансакција у другим банкама (које нису матична банка клијента), обавеза доказивања поријекла новца важи већ за износе изнад 2.500 евра. То укључује куповину племенитих метала попут злата или замјену валуте.

Шта може бити доказ о поријеклу новца?

Према БаФину прихватљиви докази укључују:

• Актуални извод рачуна с другог клијентовог банковног рачуна из којег је евидентно подизање готовине
• Потврде о готовинском подизању новца с другог банковног рачуна
• Клијентову штедну књижицу гдје је евидентирано подизање готовине
• Потврде о продаји (нпр. рачун за продају аутомобила или племенитих метала)
• Потврде о размјени валута
• Опоруку, тестамент, насљедни лист или слични докази о насљеђивању
• Уговор о поклону или пријава поклона
• Уплате у више наврата и доказ о поријеклу

Чак и ако уплату извршите из више дијелова, морате да пружите доказ о поријеклу новца – наравно, ако укупан износ премашује 10.000 евра. Међутим, код редовитих (нпр. мјесечних) уплата банка или штедионица неће аутоматски претпоставити да се ради о намјерном дијељењу износа.

Ипак, технички се провјерава постоји ли тзв. “смурфинг” (дословно “штрумфовање”). То значи да се велики износи намерно дијеле на мање како би изгледали безначајни. У том случају банка или штедионица провјерава је ли вјероватно да се ради о различитим уплатама или о намјерном заобилажењу обавезе доказивања поријекла новца.

Морају ли правна лица такође пружити доказ?

Код правних лица чешће се догађа да полажу веће износе у готовини, па стога предузетници обично нису обухваћени овим правилом. Обично не морају доказивати порекло новца, осим ако готовинска трансакција значајно одступа од уобичајеног начина уплата.

(Феникс магазин)