Иако се често наводи да је Мерцедес-Бенз 260 Д из 1936. први серијски аутомобил са дизел мотором, цијела прича заправо почиње нешто раније и укључује прототипове, па чак и изненађујући потез једног француског произвођача, пише Јалопник.

Дизел мотор носи име по свом проналазачу Рудолфу Дизелу, који је 1890-их патентирао први мотор са компресионим паљењем. За разлику од бензинских мотора, који користе свијећице за паљење смјесе ваздуха и горива, дизел мотори сабијају ваздух до екстремних притисака и температура прије него што убризгају гориво.

Резултат је сагоријевање које је снажно и изузетно ефикасно. Те су особине дизел мотор учиниле идеалним за индустријску и комерцијалну употребу.

У почетку су се дизел мотори користили у бродовима, возовима и фабрикама јер су тада били претешки за мале путничке аутомобиле.

Ипак, почетком 20. вијека произвођачи аутомобила су почели озбиљније да експериментишу са мањим и погоднијим верзијама задрумски саобраћај.

Улазак Бенца

Мерцедес-Бенц је представио модел 260 Д – са интерном ознаком W 138 – на Сајму аутомобила у Берлину, у прољеће 1936. године.

Био је то модел Пулман Ландаулет са шест сједишта, погоњен четвороцилиндарским дизел мотором запремине 2.6 литара са 45 коњских снага.

Није био ни брз ни моћан, али је био поуздан, економичан и трошио је знатно мање горива од својих бензинских ривала.

У серијску производњу је ушао у септембру исте године, а до децембра 1940. продато је скоро 2.000 примјерака.

Поред Пулман верзије, Мерцедес је понудио још три лимузинске варијанте које су постале изузетно популарне међу таксистима због ниске потрошње.

Ипак, модел 260 Д није био први аутомобил са дизел мотором, али јесте био први дизел путнички аутомобил који је масовно произвођен и комерцијално доступан. Његов мотор ОМ138 поставио је стандарде трајности и економичности који су постали заштитни знак дизел технологије.

То што је Мерцедес-Бенц први стигао до масовне производње не значи да француски Цитроен не заслужује признање.

Три године пре изласка 260 Д модела, Цитроен је уградио дизел мотор у свој 7У Росалие и направио неколико успјешних прототипова. Ти аутомобили нису били доступни јавности нити су ушли у серијску производњу, али су били функционални и тестирани на путевима.

Насљеђе и будућност дизела

Већина историчара признаје да Мерцедес-Бенц заслужује титулу пионира када је ријеч о дизелу у путничким аутомобилима, али Цитроен је први показао да дизел не мора бити резервисан само за тракторе, камионе и тенкове. Тиме су отворена врата за будућност у којој дизел мотори постају софистицирани, поуздани и спремни за ширу потрошњу.

Иако се дизел аутомобили никада нису озбиљно примили на америчком тржишту, у Европи су постали стандард, посебно након Другог свјетског рата. Модел 260 Д и његове касније верзије поставили су темеље за дизел аутомобиле брендова попут Фиата и Фолксвагена.

Године 1978. Мерцедес је поново био први, представљајући прве турбодизел моделе – 300 ЦД и 300 СД.

Данас дизел мотори и даље доминирају у комерцијалним секторима – камиони, пољопривредне машине, бродови... Ипак, суочавају се са све строжим регулативама о емисији штетних гасова и конкуренцијом у виду електричних возила.

Још увијек није јасно каква их тачно будућност чека, јер све зависи од политичких и еколошких трендова, али је сигурно да дизел неће нестати преко ноћи.

Мерцедес-Бенц 260 Д из 1936. године није био брз, нити је могао да вуче тешке приколице, али је доказао да дизел може радити у путничком аутомобилу, отворивши ново поглавље у аутомобилској индустрији.

Заслужује своје мејсто у дизел дворани славних, раме уз раме са Цитроеном који је тихо припремио терен за његов долазак, преноси б92.

Пратите нас и путем Вибера