Dok za mnoge druge praznike koji su obilježeni crvenim slovom važi da ne treba spremati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto.

Pravoslavni vjernici danas slave Krstovdan ili Vozdviženje (podizanje), dan na koji je car Konstantin postavio u Rimu krst u znak pobjede nad Maksencijem.

Na Krstovdan važi pravilo strogog posta, samo na hljebu i vodi, dok je jedenje životinjskih produkta strogo zabranjeno. Zanimljivo je da je na Krstovdan dozvoljeno jedenje grožđa, dok je drugo voće takođe zabranjeno.

Strogi post na hljebu i vodi na Krstovdan je određen zbog saosjćanja sa vojnicima koji su u ime Konstantina poginuli u borbi za slobodu, a grožđe je podsjećanje na tešku ali slatku pobjedu.

Na Krstovdan je dobro da poslodavci isplate svoje radnike. Ovaj običaj nastao je u stara vremena jer su se na današnji dan isplaćivali radnici koji su čuvali polja od Đurđevdana (6. maja) do Krstovdana (27. septembra).

Na današnji dan se po tradiciji bere bosiljak.

Dok za mnoge druge praznike koji su obilježeni crvenim slovom važi da ne treba spremati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro urediti kuću i tako je, uslovno rečeno, pripremiti za zimu.