Episkop slavonski Jovan Ćulibrk, poznat i kao padobranac u mantiji, osim što je izuzetno zanimljiva i obrazovana ličnost, istovremeno je i podoficir i rezervista čuvene 63. padobranske brigade iz Niša i često svoje monaško odijelo zamijeni padobranskim kombinezonom. Do sada je uknjižio 140 skokova.
Rođen je 16. aprila 1965. godine u Zenici. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Gradiški. Studirao je književnost u Banjaluci, a 1991. godine na Filozofskom fakultetu u Zagrebu diplomirao je južnoslovenske jezike i književnost.

Teologiju je učio u Beogradu, a diplomirao je na Duhovnoj akademiji u Srbinju. Magistarske studije iz jevrejske kulture pohađao je u spomen-ustanovi „Jad Vašem“ i na Jevrejskom univerzitetu u Jerusalimu. Njegov prvi tekst je objavljen u sarajevskom časopisu „Naši dani” u proleće 1984.
Jovan Slavonski je urednik u časopisu „Svetigora” i na Radio „Svetigori“, a angažuje se i kao urednik za liturgičku književnost u projektu srpske kulture na portalu „Rastko”. Za rad „Crno sunce i oko njega krug” dobio je 1991. godine nagradu Matice srpske, a 2004. godine u Jerusalimu je dobio nagradu „Golda Meir”.

- Prvi koraci Radio Crne Gore u priobalju arhiepiskopije 1998. godine su bili neka vrsta revolucije u crkvi. Ne samo za nas, već i generalno u Pravoslavnoj crkvi. Radio je stvorio svoj specifičan zvuk koji je postao osnova izvorne narodne, a zatim liturgijske muzike, gledali smo na to kao na priliku da se čuje glas Crkve kod onih koji nisu imali gde da ga čuju - priča Jovan Slavonski.

- Ne mogu više da pišem eseje i eseje o muzici, koje sam pisao ranije, koji su moj drugi hobi, posle čitanja knjige. Inače, dosta sam čitao o kulturi bivše Jugoslavije, jer je to bilo upadljivo u našoj porodičnoj biblioteci, a tamo sam mogao da nađem neke neverovatne stvari. Onda je došlo vreme kada je pop kultura bila glavni predmet mog interesovanja, zatim, časopis „Džuboks”. Mislim da se moji prijatelji, baš kao i ja, sećaju nekih tekstova i danas - priča Jovan, episkop slavonski.

Pod pritiskom svega što se tada dešavalo, 1991. godine, donio je neke odluke, sjećajući se da nije spavao cijelu noć, pokušavajući da pronađe sebe, i tada se povukao u manastir.

- Kada sam počeo da služim vojsku, bilo je to nešto što je kasnije karakterisalo celu našu generaciju: naš privatni život iznenada je postao deo svetske istorije. S druge strane, dok sam služio u JNA bilo je važno što sam bio na ivici duhovne zrelosti, došao sam do tačke susreta sa Bogom. Posle toga nisam bio isti. Shvatio sam da mi je država uzela godine života. Naravno, vojna služba je bila naša dužnost. Vojska u kojoj sam služio, bila je spremna na bilo šta, ali ne i na ono što bi trebalo da rade - priča Jovan Slavonski.
On kaže da je za njega rat bio prekretnica i odlučujući trenutak u životu.

- Nismo očekivali da ćemo se u junu 1999. godine naći u još težoj poziciji. Kada su na Kosovo došle NATO snage, hteo sam da idem na Svetu Goru. Posle svega što se dogodilo, morao sam da olakšam dušu. Kada sam se u maju 2011. vratio na Kosovo u novoj ulozi episkopa lipljanskog, video sam promene situacije. Sudbina našeg naroda je odraz svih velikih svetskih događaja - naglašava Jovan Slavonski.
On, takođe, smatra da Albanci nisu dobili ono što su očekivali.

- Kao rezultat vidimo klimavo duhovno stanje na obe strane. Sve ovo doprinosi važnoj ulozi crkve. Kao episkop prihvatam i Albance i Srbe. Mislim da ono što se dešava boli svakog ko živi ovde - objašnjava Jovan.
Osmislio je i vodio muzički projekat

Tokom osamdesetih godina prošlog vijeka, Jovan Ćulibrk je pratio alternativne umjetničke pokrete na liniji Skoplje-Niš-Zagreb-Ljubljana i svakako je jedan od najzanimljivijih tumača srpske nacionalne i globalne pop kulture. Zanimljivo je da je osmislio i vodio muzički projekat čiji je epilog svojevrsna zbirka pjesama na stihove Svetog vladike Nikolaja u rok aranžmanu.