"Mene nećete čekati na balkonu. Ja sponzorima ne zarađujem novac. Ne prodajem reklame. Ja sam druga strana medalje, a Srbija ih je u jednom danu osvojila čak 80, a vi o tome niste imali pojma", ovako priču za "24 sata" počinje umjetnik Nikola Radosavljević (24) koji se nedavno vratio sa Praškog kvadrijenala.

Srbija je na tom nadmetanju zabilježila istorijski uspjeh pred kojim joj se Evropa poklonila.

Otvoreno pismo ovog umjetnika, kojem su na planetarnom uspjehu u Srbiji čestitali samo najbliži, prenosimo u cjelosti.

"Borili smo se da pokažemo šta znamo. Da pokažemo šta Srbija može. I uspjeli smo. Srbija je u jednom danu dobila 80 zlatnih medalja u obliku jedne nagrade.
Nas 80 otišlo je da brani boje Srbije na jednoj vrsti Olimpijade i dok je Prag zbog toga bio spreman da zatvori cijeli grad - naša zemlja nam je zatvorila vrata. A mi smo odlučili da idemo glavom kroz zid. I srušili smo ga. Srušili smo ga tako snažno i neopozivo da je Evropa ustala u našu čast.

Prepuna sala sa 1.000 slavnih zvanica aplaudirala je jednoj maloj zemlji. Plašio sam se trenutka kada će ovacije prestati. Znao sam da me kod kuće čeka tišina.
O mom "sportu" se ovde malo zna. Nema golova, tuča i spornih transfera igrača. I ono što nas mnogo više boli - nema gledalaca. Kada gostujemo tribine su pune. Prazno je na domaćem terenu.

Srbija je vijekovima pokušavala nešto da uradi na tom "stadionu". Takmičili smo se sa 60 zemalja. Gledali smo kako izlaze u borbu. Uigrani Litvanci, uhranjeni Nijemci, podržani Švajcarci. Gledali mi, gledalo onih milijardu posjetilaca godišnje. Oni su imali novac i podršku - mi "dresove" Srbije. I čast.

Znali smo da imamo znanje. Da smo žrtvovali svaki vikend. Putovali u drugi grad, krpili kraj sa krajem. Radili satima da zaradimo šansu da nas vide. Odrekao sam se velikog dijela svog života vjerujući da će biti vrijedno toga. Nagrada se ne dodeljuje svake godine iz razloga što se ne dodeljuje svima. Daje se samo onda kada sudije prepoznaju izuzetnost. Čekali smo...

Ostatak pisma možete pročitati ovdje.