Svetogorski monasi pridržavaju se određenih pravila koja su ustanovljena vijekovima, a postoje i pravila i tradicija koja se vezuje za njihov obrok. Oni jedu ukusno, zdravo i jednostavno, a obrok ne traje duže od 15 minuta.
Otac Еpifanije Milopotami, kuvar sa Atosa, u jednom intervjuu istakao je da se njihova ishrana sastoji od prirodnih proizvoda koje im daje zemlja Grčka. Smatraju da je upravo taj izbor ono što svakog monaha štiti od bolesti. Konzumiraju hranu bez konzervansa, začina i masti, u malim porcijama i mogućnosti apstinencije.
Monah je objasnio da je u procesu kuvanja najvažniji kvalitet upotrijebljenih proizvoda. Takođe, treba da kuvate sa molitvom na usnama i ljubavlju u srcu, tada će jelo biti i ukusno i zdravo. Svetogorski monasi ne jedu meso, umjesto toga jedu svježu ribu. U procesu kuvanja, kuvar koristi maslinovo ulje samo u utorak, četvrtak, subotu i nedjelju. Bilo koja druga mast u hrani je odsutna (mast, margarin, puter, sos).
.webp)
Za jačanje organizma piju puno mlijeka, jedu jaja i sireve, ali uvijek se uzdržavaju od takve hrane tokom posta. Jastozi, hobotnice i lignje na njihovim trpezama su rijetkost, dozvoljene samo u vrijeme posta da bi se diverzifikovao riblji meni, jer su sve školjke beskrvne. Ali namirnice koje se gotovo uvijek mogu naći na njihovoj trpezi jesu šumsko voće i pečurke, kao i zelene salate.
Život svetogorskih monaha je ishrana bez slatkiša i alkohola. Tek povremeno sebi dozvoljavaju halvu i lokum, malo kafe i malo vina. Uz sve to, monasi uživaju u hrani.
„Nisam išao u školu za kuvanje i nemam nikakvu diplomu. Ali, dok sam bio pored starijih, naučio sam kako da pržim luk na laganoj vatri: što se luk duže prži, to će biti ukusniji. Naučio sam i da je za kuvanje bilo kog jela potrebno strpljenje…“ – objasnio je otac Еpifanije Milopotamis.
Jedno od najvažnijih pravila ishrane koje poštuju monasi sa Svete Gore jeste da se ne jede puno, pa čak ni za vrijeme posta. Jedu umjereno, onoliko koliko je njihovom tijelu zaista i potrebno.
.webp)
