Češka i Rumunija integrisaće neke jedinice pod njemačku komandu, tvrdi ugledni list "Spoljna politika", napominjući da se razgovori o tome vode daleko od medija i da bi to mogao biti zametak evropske vojske pod snažnijim njemačkim uticajem.
Česi i Rumuni integrisaće po jednu brigadu u njemačke oružane snage - rumunska 81. mehanizovana brigada pridružiće se Bundesverovoj "Rapid rispons" diviziji, koja je služila u Avganistanu i Srbiji, na Kosovu i Metohiji.
Očekuje se da će i divizija češke vojske postati dio njemačke 10. oklopne divizije.
Jedna holandska brigada već se pridružila pomenutoj Bundesverovoj diviziji, a druga je integrisana u Prvu oklopnu diviziju njemačke vojske.
Prema profesoru međunarodne politike Univerziteta Bundesver u Minhenu Karlu Masali, njemačka Vlada je spremna da nastavi sa evropskom vojnom integracijom, čak i ako druge zemlje u Evropi to ne podržavaju.
Nijemci su shvatili da Bundesver treba da popuni praznine u svojim kopnenim snagama, kako bi stekao politički i vojni uticaj unutar NATO-a, smatraju analitičari.
Zapadnonjemačka vlada je 1989. godine potrošila 2,7 odsto BDP-a na odbranu, dok su od 2000. godine ulaganja svedena na 1,4 odsto.
Između 2013. i 2016. godine Nijemci su za odbranu izdvajali 1,2 odsto BDP-a, što je daleko od Alijansinog cilja od dva odsto.
U izvještaju za njemački parlament, generalni inspektori Bundesvera upozorili su da većina mornaričkih helikoptera ne radi, a od 64 vojna helikoptera, samo njih 18 bilo je upotrebljivo.
Za vrijeme "Hladnog rata", sredinom prošlog vijeka, Bundesver je imao 370.000 vojnika, a prošlog ljeta svega 176.015.
(Srna)
