Snove im niko ne može oduzeti, a mladi teniser i teniserke koji su stigli na turnir Tenis Europe u Banjaluci redom maštaju da jednog dana zakorače na staze svojih sportskih uzora. Na tom putu čeka ih sve više odricanja.
Put do broja jedan na WTA i ATP listi itekako je težak. Tenis odavno slovi za jedan od najskupljih sportova, a u mlađem uzrastu, mahom, sve pada na roditeljska pleća. Bez odlaska na turnire, opreme i svakodnevnih treninga, napretka nema, a sve košta. Zna to dobro Dragan Petrović koji sa sinom Lukom putuje s kraja na kraj Evrope.
Talenat i podrška, ma kolika bila, često nisu garant uspjeha, a samo rijetki zakorače na veliku scenu. Statistike kažu da na stotinu onih koji se bave nekim sportom, pa i tenisom, među profesionalcima ima mjesta tek za njih dvoje. Bez obzira na krajnji ishod sportskog puta, roditelji moraju prije svega ostati roditelji.
Nije tajna da su najbolji teniseri i teniserke među najplaćenijim sportstima na planeti, ali nije ni tajna, da tek 10 odsto, od 2146 profesionalaca na ATP turu, živi bezbrižno od tenisa. Za sve ostale, to je mač sa dvije oštrice, a za one najmlađe koji su tek zakoračili ka velikoj sceni, tenis i dalje treba da ostane samo igra.
