“Osnovni problem jeste što se upoznaju neželjene osobine kod ljudi koje ljudi ne prihvataju. I sada nasuprot tome nastaju reakcije, u komunikacijama nastaju nesporazumi. Nastaju ocjene o nečijoj nedostatnosti i nepoželjnosti i to sad počinje biti neugoda,” pojašnjava Aleksandar Milić, psiholog. 

Na pet hiljada sklopljenih brakova ide hiljadu razvoda, statistika je iz protekle 2017. Ipak ohrabruje to što je bilo više svadbi nego razvoda. Iz Centra za socijalni rad kažu da mladi bračni parovi već u prvim krizama traže razlog za razvod braka.

“Nerealna očekivanja od braka i porodice, to je broj jedan u svim statistikama. Naravno tu imamo problem preljube koje je danas sve više i koja je izražena, zatim imamo problem alkoholizma, bolesti zavisnosti. Imamo problem nasilja u porodici i to su neki problemi koji su najčešće povod za bračnu krizu, kaže Sandra Dobrijević – Šipka, socijalni radnik.

Današnji brakovi sve više liče na evropske i sve ih je manje. Istrpilo se kad je trebalo, poštovalo i slagalo, kaže Ljuban Tomić iz Banja Luke koji sa suprugom Rosom slavi sedamdesetu godišnjicu braka. Mladima poručuje da za dug brak treba sloge, poštovanja jedno drugog i ljubavi.

“Isti recept koji sam ja proživio u braku. Sloga i ljubav. To su dva recepta glavna, sloga i ljubav i dogovor,” pojašnjava Tomić

Neslaganja oko djece, nepoznavanje jedno drugog, svekrve i punice, sve to uništava mladima brakove. Iako je zetovima i snajama potrebna pomoć članova porodice ubrzo to prerasta u teret. A novčana situacija nije presudna, kažu razvode se i bogati i siromašni, čak bogati i nešto više.