To je jedna od najbolnijih mjera, priznaje premijer Radovan Višković, ali je, kaže, neophodno obezbijediti finansijski održiv zdravstveni sistem. Prvo je, poručuje Višković, potrebno sanirati dug zdravstvenih ustanova, koji je sada veći od milijardu maraka.

"Da bi to uradili, moramo do tada očistiti njihove obaveze i dovesti ih na nulu. Ne želimo da ih prebacimo načelnicima i gradonačelnicima pa da ide ona priča, država hoće toga da se otarasi, pa da to nama, pa da mi imamo probleme. Dovešćemo sve te domove zdravlja na nulu i predati u trezor i predati lokalnim zajednicama", istakao je Radovan Višković, premijer Republike Srpske.

Preostale dvije trećine zdravstvenih ustanova bi na trezor mogleda pređu u naredne dvije do tri godine. Prioritet je stabilizacija primarne zdravstvene zaštite. U pojedinim slučajevima će biti potrebna i reorganizacija poslovanja zdravstvenih ustanova. Sve su to mjere koje bi trebalo da poboljšaju pružanje medicinskih usluga. Još se ne zna koji domovi zdravlja bi trebalo na trezor krajem godine. U Doboju smatraju da su za to spremni. 

"Siguran sam da će grad Doboj biti spreman da taj dio preuzme. Bilo je domova zdravlja koji su bili u pilot projektu, ali ovaj potez, do 2020. ja sam siguran da će Dom zdravlja u Doboju biti spreman da, to jest grad će biti spreman da to preuizme i da Dom zdravlja pređe na trezor", istakao je gradonačelnik Doboja Boris Jerinić.

Za sada, na trezoru posluje samo Dom zdravlja u Čelincu. Načelnici i gradonačelnici uglavnom su protiv trezorskog poslovanja, jer, kako kažu, iz budžeta lokalnih zajednica ne mogu da izmiruju već nagomilane dugove zdravstvenih ustanova. Iz Vlade odgovaraju da će baš zato prvo pokušati da riješe problem prevelikog duga, a da je prvenstvena namjera trezorskog načina poslovanja uvođenje bolje kontrole i racionalizacija trošenja sredstava u zdravstvenom sistemu.