Njemačka izdvajanja za odbranu će svake godine rasti za 0,2 odsto bruto domaćeg proizvoda, najavio je ministar odbrane Boris Pistorijus.
Sa 2,1 odsto BDP-a prošle godine ulaganja do 2032. mogu da dostignu 3,5 odsto, rekao je Pistorijus u utorak na marginama ministarskog sastanka u Briselu, prenela je agencija DPA.
To se poklapa sa ciljem koji je za klasične izdatke za odbranu predložio generalni sekretar NATO Mark Rute.
Još 1,5 odsto, prema zamisli Rutea, treba izdvajati za infrastrukturu koja koristi vojsci, na primer za pruge, mostove koji mogu da izdrže tenkove i za širenje luka.
Njemačka barem delom ove ciljeve može dostići posebnim fondom do 500 milijardi evra koji je vlada usvojila ranije ove godine.
Pistorijus je, govoreći o dugoročnom cilju NATO da zemlje članice izdvajaju pet odsto BDP-a za odbranu, rekao da se to ne može dostići za godinu dana.
Riječ je o tome da se unutar NATO dostignu ciljevi vojne sposobnosti, objasnio je socijaldemokratski ministar.
Ministar spoljnih poslova Johan Vadeful, član demohrišćana kancelara Fridriha Merca, prošle nedelje je na sastanku NATO u Turskoj stao iza zahtjeva američkog predsjednika Donalda Trampa da se ide na pet odsto.
Pistorijus nije želio da komentariše izjavu kolege. Novi cilj NATO od 3,5 odsto za klasičnu odbranu i 1,5 odsto za infrastrukturu treba da se zvanično postavi na samitu u Hagu sljedećeg mjeseca.
Svaki dodatni procentni poen za Njemačku će značiti 45 milijardi evra više za odbranu, rekao je kancelar Merc. Da se dođe do pet odsto BDP-a, sada bi bilo potrebno 225 milijardi evra godišnje.
