Skriveno na obronku planine južno od Teherana nalazi se podzemno postrojenje za obogaćivanje uranijuma koje je od vitalnog značaja za nuklearne ambicije Irana, a koje Izrael pokušava da uništi.
Izrael je možda, kako tvrdi, ostvario dominaciju nad iranskim nebom, ali nuklearni objekat Fordo, za koji se smatra da je dublje pod zemljom od tunela Lamanš koji povezuje Veliku Britaniju i Francusku, i dalje je nedostupan izraelskom naoružanju.
Smatra se da jedino Amerika ima bombu koja bi mogla da bude dovoljno jaka da uništi Fordo, ali taj potez bi, kako piše Bi-bi-si, mogao dramatično da proširi rat na Bliskom istoku. Iran insistira da se njegov lokalitet koristi samo za civilne svrhe, dok Izrael tvrdi da ugrožava njegov opstanak.
Šta je postrojenje Fordo?
Udaljeno oko 96 km južno od prestonice Teheran, postrojenje za obogaćivanje uranijuma u Fordou smešteno je u planinskom regionu blizu grada Koma.
- Fordo je izgrađen duboko unutar surovih, izolovanih planina sjevernog Irana
- Dizajniran je da izdrži vazdušne napade, a njegova podzemna lokacija štiti ga od konvencionalnih bombi
- Kompleks je prvobitno bio serija tunela koje je koristio elitni Korpus Islamske revolucionarne garde (IRGC), ali Iran je priznao postojanje postrojenja za obogaćivanje uranijuma 2009, nakon što su ga otkrile zapadne obavještajne agencije
- Smatra se da se podzemni objekat sastoji od dva glavna tunela u kojima su smeštene centrifuge koje se koriste za obogaćivanje uranijuma, kao i mreže manjih tunela
- Osigurano je kružnom ogradom sa pristupom samo kroz jedan kontrolni punkt
- Vjeruje se da postoji šest ulaznih tunela koji vode do podzemnog kompleksa
- Na površini, tu su jedna velika pomoćna zgrada i put do obližnjeg dodatnog objekta
Postrojenje predstavlja jedinstveni izazov za izraelsku vojsku zbog dubine svojih podzemnih objekata. Da bi se napravila značajna šteta na toj lokaciji, potrebno je gađati je municijom za probijanje bunkera, koja je sposobna da prodre duboko ispod površine. Vjeruje se da Izrael ima takvo oružje, ali ono može da djeluje samo do dubine manje od 10 metara.
SAD, međutim, imaju bombu koja bi možda mogla da obavi posao - GBU-57 MOP, tešku preko 13.000 kg i poznatu kao "bunker baster". Teško kućište i težina MOP-a omogućavaju mu da prodre kroz 18 metara betona ili 61 m zemlje prije nego što eksplodira, prema analizama kompanije "Janes" iz sektora odbrane.
Ali, čak ni udar sa MOP-om ne garantuje uništenje Fordoa, jer se vjeruje da su njegovi tuneli na dubini od 80-90 metara ispod površine.
Ovo je mnogo dublje nego od drugog iranskog podzemnog objekta za obogaćivanje uranijuma u Natanzu, za koji analitičari vjeruju da je na dubini od oko 20 m. Izrael je već gađao objekat u Natanzu i stručnjaci vjeruju da je sada "ozbiljno oštećen, ako ne i potpuno uništen".
Viceadmiral Mark Melet, bivši šef irskih odbrambenih snaga, rekao je Bi-bi-siju da vjerovatnoća da "bunker baster" može da uništi lokaciju poput Fordoa zavisi od toga koliko su podzemni tuneli čvrsto ojačani.
"Iran bi znao specifikaciju ove vrste municije. Znali bi šta im je potrebno da pokušaju da izdrže njen udar. Dakle, pitanje je, da li su objekti u Fordou van domašaja te municije?", rekao je on.
Da li je ovo znak da se Amerika priprema da baci MOP?
Jedan od znakova da se SAD možda pripremaju za korišćenje MOP-a na ciljevima u Iranu bio bi raspoređivanje njihovih stelt bombardera B-2 "spirit" u bazi Dijego Garsija, koja je udaljena od Irana 3.700 km, ali je unutar dometa tih aviona. Baza se nalazi na istoimenom najvećem ostrvu arhipelaga Čagos u Indijskom okeanu, na pola puta između Afrike i Indonezije.
B-2 je jedini američki bombarder sposoban da nosi bombe MOP, koje su duge 6,2 m. Kako navodi BBC, šest bombadera B-2 snimljeno je u pomenutoj bazi početkom aprila, ali nije jasno da li je neki od njih i dalje stacioniran tamo, jer nisu viđeni na novijim satelitskim slikama.
Maršal britanskog vazduhoplovstva Greg Begvel rekao je Bi-bi-siju da bi SAD mogle daleko efikasnije da održavaju kontinuirane misije B-2 sa baze Dijego Garsija, nego da avioni operišu sa baza u Americi.
"Ono o čemu pričamo ovde nije kontinuirana operacija protiv bunkera. Možda će biti potrebno samo jedno ili dva od ovih specijalizovanih oružja da se stvori traženi proboj", rekao je on.
Da li će se SAD uključiti u sukob?
Iako Amerika već pomaže Izraelu u obaranju iranskih raketa, zemlja do sada nije direktno učestvovala ni u jednom od napada na Iran. Ali, postoje signali se SAD možda pripremaju za širu ulogu u konfliktu. U proteklih nekoliko dana je 30 američkih vojnih aviona za dopunu goriva KC-135 i KC-46 premješteno iz američkih baza u Еvropu.
Američki predsjednik Donald Tramp navodno je već odobrio planove za napad na Iran, ali nije dao zeleno svetlo oružanim snagama da krenu u akciju. Tramp je u utorak uveče održao sastanak sa svojim timom za nacionalnu bezbednost, a narednog dana je odbio da kaže da li će izvršiti napad na iranska nuklearna postrojenja, piše "Gardijan", a prenosi Jutarnji.
"Možda ću to da uradim, možda neću. Niko ne zna šta ću da uradim", neodređen je bio Tramp.
