Истраживање универзитета у Хонг Конгу открива ефекат „анксиозног понедјељка“: Хронични пораст хормона стреса повезан је са почетком недеље углавном код старијих особа.
Истраживачка студија коју је водио професор Тарани Чандола са Одсјека за социологију, Факултета друштвених наука Универзитета у Хонг Конгу (HKU) открила је да понедјељак једноставно покреће дугорочни биолошки стрес, без обзира на радни статус, са могућим утицајем првенствено на здравље срца.
Истраживање је идентификовало запањујући биолошки феномен: старије особе које се осјећају анксиозно понедјељком показују значајно више дугорочне нивое хормона стреса.
Ефекат „анксиозног понедјељка“, примијећен и код запослених и код пензионера, и указује на дубоко укоријењену везу између почетка недјеље и дисрегулације система за одговор тијела на стрес, познатог покретача кардиоваскуларних болести.
Студија Објављена у часопису Journal of Affective Disorders, анализирала је податке од преко 3.500 старијих особа које су учествовале у Енглеској лонгитудиналној студији старења (ELSA).
Кључни налази
Старије особе које су пријавиле анксиозност понедјељком имале су за 23 процента повишене нивое кортизола у узорцима косе (што одражава кумулативну изложеност током два мјесеца) у поређењу са вршњацима који су анксиозни другим данима.
„Анксиозни понедјељак" не погађа само људе који су у радном односу
Ни људи који нису у радном односу нису поштеђени негативних ефеката понедјељка: Ефекат је присутан и међу пензионерима, што доводи у питање претпоставке да искључиво стрес на радном месту објашњава узрок анксиозног понедјељка.
Нова студија је понедјељак повезала са порастом учесталости срчаних удара за 19 одсто.
Хипоталамус-хипофизно-надбубрежна (HPA) оса регулише хормоне стреса попут кортизола, који, када су хронично повишени, доприносе хипертензији, инсулинској резистенцији и имунолошкој дисфункцији.
Док су претходна истраживања показала виши ниво кортизола радним данима у односу на викенд, ово је прва студија која је понедјељак истакла као „јединствено ометајући дан“.
Резултати указују и на то да се друштвени ритмови - не само захтјеви посла - уграђују у људску физиологију, са трајним здравственим ризицима.
„Понедјељак дјелује као културолошки 'појачивач стреса'. За неке старије особе, тај прелаз једном недјељно покреће биолошку каскаду која траје мјесецима. Овдје није ствар у послу - већ у томе колико је сваки понедјељак дубоко укоријењен у нашој физиологији стреса, чак и након завршетка каријере”, објаснио је професор Чандола.
Студија наглашава како „анксиозни понедјељак“ може постати биолошки укоријењен феномен, при чему хронична дисрегулација хормона стреса претпоставља дугорочне кардиоваскуларне ризике.
Рјешавање стреса специфичног за понедјељак могло би да „откључа” нове стратегије за борбу против срчаних болести код старијих популација, закључује се у студији хонкошког универзитета.
(РТС)
