Теорија о подземном граду у Гизи, у комплексу египатских пирамида, поново је привукла пажњу јавности. Научници иза ње – италијански истраживачи Филипо Бјонди, Армандо Меј и Корадо Маланга – овог пута су изашли са тврдњом да су испод Сфинге идентификовали велики тунел који води до двије коморе, пише Дејли мејл.
Бјонди и Меј су своје наводне налазе представили на скупу Цосмиц Summit у Сјеверној Каролини. Иначе, овај скуп познат је по представљању псеудонаучних теорија о Атлантиди, древним цивилизацијама Леденог доба, тајној историји...
Упркос томе што су археолози који су обављали ископавања у Гизи оштро критиковали њихов рад о подземном граду испод пирамида као ненаучан и пун неутемељених претпоставки, о чему је Телеграф Наука писао, они инсистирају да њихови најновији снимци указују на нешто изванредно.
– Ови налази снажно подржавају хипотезу да плато Гизе скрива огроман подземни комплекс, што потенцијално указује на постојање пространог подземног града – рекао је за Дејли мејл Бјонди, стручњак за радаре са Универзитета Страклајд у Шкотској.
Како тврде, на снимцима се види масивно окно окружено спиралним степеницама, које се спушта из центра основе Сфинге до двије квадратне структуре. Једна је наводно на дубини од 610 метара, а друга на 1.220 метара.
Испод све три пирамиде
Армандо Меј, египтолог, навео је да су сличне подземне карактеристике откривене испод све три главне пирамиде, па сматра да то указује на јединствен архитектонски нацрт.
– Ово откриће доказује да је плато Гизе пројектован много прије династичке ере, вјероватно око 36.400. године прије нове ере, како сугерише моје истраживање – рекао је он.
Пирамиде у Гизи су спектакуларне грађевине старог вијека, а изграђене су прије око 4.500 година, о чему постоји огроман број доказа. Упркос томе, честе су најразличитије тезе о томе да су ови монументални споменици изграђени много раније, да их је направила нека изгубљена цивилизација, а не Стари Египћани, да су у све умијешани и ванземаљци...
Италијански истраживачи желе да помјере хронологију и сугеришу да су чувени споменици саграђени на много старијим, скривеним структурама. Све је почело када су у марту објавили тврдњу да су испод Кеопсове пирамиде пронашли четири масивна тунела и коморе и то коришћењем сонара. Студија о томе још није објављена ни у једној научној публикацији са рецензијом.
– Наша геофизичка истраживања испод Велике Сфинге открила су формације налик стубовима, изузетно сличне онима испод Кеопсове и Микеринове пирамиде. Још убједљивије, наше томографско снимање открило је двије велике коморе испод површине – рекао је Бонди.
Он вјерује да је дио о скривеним структурама које су вјероватно дио огромног подземног града. Меј додаје и да је њихова теорија о томе заснована на Поглављу 149 Египатске књиге мртвих, која спомиње „14 пребивалишта града мртвих“.
– Оно описује одређене коморе и неке становнике града. Зато вјерујемо да би то могао бити Аменти, царство мртвих, како је описано у древним текстовима. Наравно, морамо бити сигурни, али вјерујемо да би то могао бити случај јер се пирамиде налазе тачно тамо гдје текстови кажу. Текстови наводе да су пирамиде изграђене на врху града, запечативши његов улаз – навео је Меј.
Дворана записа
Бјонди је додао да „мистериозне коморе“ пронађене испод пирамида могу бити повезане са легендарном Двораном записа, то је митска одаја за коју се каже да се налази испод Велике пирамиде или Сфинге, и за коју се вјерује да чува изгубљену мудрост о древним цивилизацијама.
Упркос популарности приче о Дворани записа међу псеудонаучницима, не постоји чврст доказ који потврђује њено постојање.
Тим италијанских истраживача предлаже теорију да је напредна цивилизација првобитно изградила комплекс, али да је уништена прије око 12.000 година „божанским потопом“ изазваним ударом астероида. Према њиховој теорији, пирамиде су једина преживјела „мегаструктура“ из овог древног друштва.
Истраживачи се сада надају да ће добити дозволу од египатских власти за ископавање испод платоа Гизе и тестирање својих теорија.
Након што су теорије тима истраживача објављене у марту, многи научници су реаговали на њих. Тако је проф. Лоренс Конијерс, стручњак за радаре са Универзитета у Денверу, за Дејли мејл рекао да кориштена технологија не може да пробије толико дубоко под земљу.
Познати египатски археолог Захи Хавас у марту је на својој Фејсбук страници објавио да су тврдње ових истраживача о египатским пирамидама лажне. Како је навео, „гласине о наводним стубовима испод Кеопсове пирамиде су само измишљотина индивидуа које нису стручне за проучавање цивилизације Старог Египта или историје пирамида“. Он је додао да интензивна истраживања и ископавања у Гизи показују да нема никаквих стубова испод ње, као и да су тврдње о старијем подземном граду испод пирамида покушај поткопавања величине цивилизације Старог Египта.
(Телеграф)
