Феномен који Илон Маск годинама назива „највећим ризиком за будућност цивилизације“ управо је постао још гори, показује ново истраживање. Маск, који има 14 дјеце са четири жене, већ годинама упозорава на опасност од пада наталитета у Америци и остатку Запада. До сада се сматрало да је потребно 2,1 дијете по жени како би се популација одржавала и расла. Међутим, нова студија тврди да је та бројка потцијењена – прави минимум је 2,7.
Истраживачи наводе да претходне процјене највећих страхова Илона Маска о наталитету нису у обзир узеле смртност, однос полова, чињеницу да неки одрасли никада не добију дјецу и насумичне осцилације у величини породица.
„Узимајући у обзир непредвидивост у стопама фертилитета и морталитета, као и у полном односу, потребан је виши фертилитет од стандардног да би се обезбиједио опстанак популације,“ рекла је ауторка студије Дајана Куаресма.
Маск годинама тврди да је пад наталитета највећи проблем са којим ће се свијет суочити за 20 година. Он упозорава да ниска стопа рађања води ка мањку радне снаге, већем задуживању, колапсу здравственог и пензионог система и општем друштвеном хаосу.
„Овако су завршавале велике цивилизације. Људи мисле да су их освајали, али често је пад наступао због превеликог благостања које је довело до ниске стопе рађања, а затим и до освајања,“ написао је Маск на мрежи X почетком године, уз графикон који приказује пад фертилитета у САД и Великој Британији.
Свијет све мање рађа
Студија објављена у часопису "Плос Оне" наводи да је глобална стопа фертилитета пала са 5,3 у 1960-им на 2,3 у 2023. години. Најнижу стопу има Јужна Кореја – свега 0,87 дјетета по жени. И Енглеска и Велс биљеже пад у свакој локалној заједници у посљедњих десет година, а неки дијелови имају чак 60% мање жена које рађају у односу на 2013.
У просјеку, жене у Енглеској и Велсу имају 1,44 дјетета, што је најнижа бројка од када се води евиденција. Трећина беба рођених у 2023. имала је мајке странкиње, што многе наводи на закључак да ће Британија у будућности зависити од имиграције како би одржала привреду.
Сличне бројке долазе и из Источне Азије. Кина је крајем 2024. имала 1,408 милијарди становника, што је пад од 1,39 милиона у односу на годину раније. Јапан, Хонгконг и Јужна Кореја такође биљеже стрмоглав пад наталитета.
Разлози су слични широм свијета: високи животни трошкови, одлагање брака, образовање и каријере имају предност.
Узроци беби-колапса
Више образованих жена значи мање дјеце, кажу стручњаци. Професор Ален Пејси са Универзитета у Шефилду истиче да „образовање јесте најбоља контрацепција“, јер образоване жене чешће одлажу порођај и имају мање жеље за великим породицама.
Елина Прадан, стручњак Свјетске банке, каже да жене брину да ће губити приходе ако праве паузе због трудноће и породиљског одсуства, док професор Џонатан Портес са Кинг’с колеџа у Лондону сматра да је економски систем обесхрабрујући за рађање због скупог становања, неадекватне подршке породицама и тешких услова рада.
Више жена на послу значи и каснији почетак родитељства. Жене рођене 1949. најчешће су рађале са 22 године, док жене рођене 1975. то раде са 31. Половина жена рођених 1990. није имала дијете до 30. године.
Биолошки проблеми
Докторка Шана Сван, епидемиолог са Медицинског факултета у Њујорку, објавила је студију која показује да су сперматозоиди глобално опали за више од 50% у 40 година. Кривци су, тврди она, хемикалије из пластике, козметике и играчака, које ремете хормоне.
Међутим, професор Пејси сматра да пад сперматозоида није главни узрок. „Већи проблем је што људи бирају да имају мање дјеце и што чекају да остаре прије него што их добију,“ каже он.
Неки сматрају да је не имати дјецу еколошки најодговорнији избор. Истраживање са Универзитета Орегон показује да свако дијете додаје више од 9.000 тона ЦО₂ мајчином карбонском отиску.
Др Брит Реј, стручњак са Стенфорда, каже да су климатски страхови озбиљан фактор. У њеном истраживању, четири од десет младих рекло је да се боје да имају дјецу због климатске кризе.
(Блиц)
.jpg)
.webp)
