Огроман метални прстен пао је с неба у једно село у Кенији, југоисточно од Најробија, и привукао пажњу не само локалног становништва већ и астронома и других научника.
Објекат пречника 2,5 метара тежак 500 килограма пао у поље 30. децембра 2024. године, а срећа у несрећи је да тада нико није био повријеђен.
Мистериозни ''свемирски прстен''
Док је прослава Нове године била је на прагу, мјештани су посматрали невјероватан призор након обрушавања објекта из ваздуха. Локалне власти су брзо обезбиједиле то подручје, док су стручњаци позвани да испитају остатке. Кенијска свемирска агенција (КСА) била је задужена за анализу необичног ''свемирског прстена''.
Након темељне анализе, научници су утврдили да је ријеч о прстену за раздвајање са лансирне ракете. Ти прстенови су посебно дизајнирани да се одвоје током успона ракете у свемир. Обично се такви дијелови:
у потпуности спале приликом поновног уласка у Земљину атмосферу
падну у ненасељене области попут океана
остану у орбити као свемирски отпад годинама или деценијама
или се на крају врате на Земљу кроз контролисани пад
КСА је описала инцидент као ''изолован случај'', али је признала да пад у насељену област представља кршење међународних протокола о безбједности у свемиру. Иако су се појавиле спекулације да отпад потиче из различитих свемирских програма, КСА је изричито одбацила тврдње домаћих медија да предмет припада Индијској организацији за свемирска истраживања (ИСРО).
Опасности од свемирског отпада
Инцидент у Кенији наглашава све већи проблем свемирског отпада који угрожава како свемирске мисије тако и безбиједност на Земљи.
Према подацима Америчке свемирске агенције (НАСА), више од 27.000 већих објеката тренутно кружи око наше планете, уз милионе мањих фрагмената који се не могу пратити, али представљају потенцијалну опасност.
Свемирски отпад путује екстремно великим брзинама, стварајући значајне ризике за:
- свемирске летјелице и посаде,
- међународне станице,
- безбиједност људи на тлу.
Прошле године је једна америчка породица је поднијела тужбу након што је свемирски отпад са Међународне свемирске станице погодио њихов дом на Флориди, што потврђује да ово није само теоретска претња. Такозвани Кеслеров синдром, ланчана реакција судара у орбити која ствара још више отпада, представља озбиљну дугорочну претњу коришћењу свемира.
Која су могућа рјешења?
Након инцидента у Кенији, надлежни су покренули истрагу у складу с међународним законима о свемиру. Овај догађај је појачао позиве да се унаприједе системи за праћење и управљање свемирским отпадом међу свјетским свемирским агенцијама и приватним аерокосмичким компанијама, пише портал ''Парис 2018''.
Тренутно се развијају разна иновативна рјешења за борбу против све озбиљније кризе свемирског отпада:
специјализовани сателити за хватање и уклањање отпада
пасивни системи за тзв. деорбитирање неактивних сателита односно процес планског спуштања сателита из његове орбите назад у Земљину атмосферу
напредни материјали отпорни на сударе за будуће летјелице
међународна сарадња у управљању свемирским саобраћајем
строжи прописи који захтијевају стратегије збрињавања прије краја мисије
Упркос обећавајућим развојним пројектима, спровођење озбиљних рјешења суочава се са значајним техничким, финансијским и политичким изазовима. Недостатак јасног међународног договора о одговорности за историјски отпад додатно компликује проблем.
Будућност одрживог истраживања свемира
Инцидент са металним прстеном у Кенији служи као опипљив подсјетник да свемир није бесконачно одлагалиште отпада. Док свемирска истраживања покрећу технолошки напредак и глобалне комуникације, она такође захтијевају одговорно управљање како би се обезбиједила одрживост.
Међународна заједница мора дати приоритет дјелотворним политикама за смањење свемирског отпада и развити практичне методе за уклањање постојећег отпада. Без одлучне акције, растући облак орбиталног отпада може угрозити будуће мисије и потенцијално довести у опасност људске животе на Земљи.
Како се број свемирских активности повећава уз све више држава и приватних компанија које лансирају мисије, хитност рјешавања орбиталног отпада пропорционално расте. Метални прстен који је пао на кенијско тло потврђује дугогодишње сумње о практичним опасностима свемирског отпада - претварајући теоретску пријетњу у документовану стварност коју више није могуће игнорисати.
.webp)
