Према Платону, Атлантида, митски изгубљени континент, био је дом овог драгоцјеног метала који је био други по вриједности након злата.
Платон описује како су зграде Атлантиде, укључујући храм Посејдона и краљевску палату, биле обложене овим металом, стварајући црвенкасти сјај. Метал се вадио на врхунцу зрелости, а његова легенда подстиче бројне потраге за Атлантидом.
У 2014. години, ронилац Франческо Касарино пронашао је 40 ингота металног легура на дну мора код Сицилије, што је подстакло истраживачке тимове да потраже још. Ови инготи, жућкасто-златне боје, наликују опису орихалка. Тестирање је показало да су легуре, које су углавном биле бакар и цинк, одговарале опису орихалка.
Орихалкум је имао широку примјену у производњи римског новца, али с временом је његова производња опала. Под влашћу цара Нерона, количина цинка у орихалкумским новчићима се смањила, а постојали су трагови олова и костура, сугеришући додатак остатака бронзе у процесу производње. До времена цара Комодуса, орихалкум је скоро нестао из употребе у кованицама.
Упркос интригантној историји, орихалкум још није довео до открића Атлантиде. Иако су многи надали да ће проналазак овог метала бити кључ за откривање изгубљеног континента, до сада су инготи пронађени на обали Сицилије једина ствар која подсјећа на митску Атлантиду.
