Прије нешто више од годину дана, аустралијски научници су забиљежили кратак, али невјероватно снажно електромагнетско зрачење.
Сигнал је надмашио све друге космичке изворе у том трену, што је изазвало узбуђење и нагађања да су можда открили нову неутронску звијезду или чак нешто сасвим непознато. Истина се, додуше, показала знатно приземнијом и много интригантнијом.
Умјесто да долази из дубоког свемира, моћни импулс био је "зомби сателит" Relay-2 којег је НАСА лансирала 21. јануара 1964. године.
Relay-2 је, пише Гизмодо, лансиран двије године након сателита Relay-1. Оба су имала циљ тестирати комуникацијске технологије и проучавати Ван Аленове појасеве зрачења око Земље.
Relay-2 је радио до 9. јуна 1967., када су му отказала оба одашиљача, након чега је утихнуо - све до јуна 2024.
Тада су астрономи с аустралијског телескопа Square Kilometre Array Pathfinder детектовали изузетно краткотрајни радио-талас, трајан свега 30 наносекунди.
"Помислили смо да смо можда открили нову пулсирајућу звијезду. Тај радио талас био је толико снажан да је засјенио све друго на небу", рекао је Кланси Џејмс са Универзитета Curtin за New Scientist.
У почетку се претпостављало да долази из далеког свемира, но детаљна анализа показала је да је сигнал стигао управо од Relay-2 за којег се мислило да је мртав више од пола вијека. Откриће је детаљно описано у научном раду објављеном на препринт сервису arXiv.
Брзи радио таласи (FRB - fast radio bursts) обично су мистериозне појаве из дубоког свемира. Трају свега неколико милисекунди, али могу ослободити толико енергије да надјачају читаву галаксију у том кратком времену. Међутим, овај FRB из 2024. био је необично јасан, снажан и, како се показало, савршено синхронизован с проласком сателита Relay-2 изнад телескопа у Аустралији.
Неочекивани сигнал - и упозорење
Зашто је сателит након готово 60 година мировања изненада емитовао тако снажан сигнал, остаје непознаница. Једна од претпоставки научника је да је Relay-2 током година накупио електрични набој који се у једном тренутку изненада испразнио.
Друга могућност је да га је погодила микрометеоритска честица или комадић свемирског отпада, што је изазвало стварање плазматског облака и краткотрајни талас.
С обзиром на све већи број неактивних сателита и свемирског отпада у орбити, научници упозоравају да ће с временом постајати све теже разликовати сигнале из дубоког свемира од "звукова" које производи наша властита технологија.
(Tportal)
