Научници са Универзитета Рајс и Универзитета у Хјустону развили су нови материјал високе издржљивости.
Резултат је биоразградиви материјал који комбинује чврстоћу метала, прозирност стакла и флексибилност коју посједује пластика, али без загађења.
У студији објављеној у часопису Nature Communications, научници су представили скалабилан и иновативан приступ за производњу бактеријске целулозе са изузетним механичким и функционалним особинама. Користећи ротирајући биореактор, успјели су да усмјере кретање бактерија које производе целулозу и тиме постигну њено усмјерено распоређивање током раста, чиме су створили материјал чија чврстоћа достиже 436 мегапаскала.
Када су током синтезе додали нанослојеве бор-нитрида, материјал је постао још јачи, чак 553 мегапаскала и са три пута ефикаснијим расипањем топлоте од контролних узорака. Ова хибридна структура не само да је механички издржљивија, већ показује и напредне термалне карактеристике, што је чини погодним за коришћење у електроници и енергетици.
За разлику од уобичајене бактеријске целулозе, чија се влакна насумично формирају и ограничавају чврстоћу, овај метод користи контролисану динамику флуида како би постигао правилну оријентацију влакана већ током биосинтезе. Техника такође омогућава лако додавање различитих наночестица директно у структуру, чиме се материјал може прилагодити специфичним индустријским потребама.
Научници вјерују да овај јединствени, једностепени и еколошки прихватљив процес има огроман потенцијал за широку примјену у индустрији: од паковања и текстила, преко електронике и расхладних система, па све до складиштења енергије. Очекују да би овај материјал у будућности могао да замјени пластику у бројним секторима и тиме допринесе очувању животне средине, пише Science Daily, а преноси б92.
.webp)
