Свјетска метеоролошка организација (СМО) наводи да постоји 80 одсто шанси да ће барем једна година између 2025. и 2029. бити топлија од најтоплије године до сада, односно од 2024. године.
У извјештају Светска метеоролошка организација (СМО) се, такође, наводи да постоји 86 одсто шанси да ће барем једна година бити за 1,5 степени Целзијусових топлија од нивоа прије индустријске ере.
"Управо смо доживјели 10 најтоплијих година у историји. Нажалост, овај извјештај СМО не даје никакве назнаке олакшања у наредним годинама, а то значи да ће негативан утицај на наше економије, свакодневни живот, екосистеме и нашу планету да расте", изјавила је замјеник генералног секретара СМО-а Ко Барет.
Осим тога, Свјетска метеоролошка организација објавила је да је Европа континент који се најбрже загријава и доживљава озбиљне посљедице екстремних временских услова и климатских промјена.
Према њеним ријечима, континуирано праћење и предвиђање климе је од суштинског значаја како би се доносиоцима одлука обезбиједили научно засновани алати и информације које ће нам помоћи да се прилагодимо.
Тренутни ниво загријаања већ изазива штетније таласе врућине, екстремне падавине, интензивне суше, отапање ледених покривача, морског леда и глечера, загријавање океана и пораст нивоа мора, наводи СМО.
У оквиру Париског споразума, земље су се сагласиле да одржавају повећање глобалне просјечне температуре испод 2,0 степена Целзијуса односу на нивое прије индустријске ере и да настоје да ограниче повећање на 1,5 Целзијусових степени.
Научна заједница је више пута упозоравала да загријавање веће од 1,5 Целзијусових степени пријети да изазове много озбиљније посљедице климатских промјена и екстремне временске прилике, те да сваки дјелић степена загријавања има значај, стоји у извјештају СМО.
Овогодишња УН конференција о климатским промјенама, ЦОП30, размотриће ажуриране планове за климатске акције, познате као Национално одређени доприноси, који су кључни за постизање циљева Париског споразума.
