Nekada smo mogli da biramo između dva soka, dvije čokolade, dva automobila. Jesmo li danas, kad je pred nama mnoštvo mogućnosti, srećniji? Ne baš.
Da ni mozgu ne prija obilje mogućnosti, utvrdili su naučnici sa kalifornijskog Instituta za tehnologiju. Zbog mnoštva izbora postajemo sve neodlučniji. Sistem odlučivanja se bazira na procjeni da se dobije najbolja nagrada za najmanje posla. A što je ponuda veća, mozak mora više da radi, da bi ustanovio šta mu se najviše isplati.
Naučnici su sproveli studiju na volonterima kojima su pokazivane slike pejzaža, a trebalo je da izaberu jednu koja će biti odštampana na šolji. Ispitanicama je dato da izaberu između šest, 12 ili 24 fotografije i skeniran im je mozak dok su donosili odluku. Pokazalo se da previše izbora ne valja jer tjera mozak da radi mnogo, dok premalo sugeriše da nagrada nije dovoljno dobra.
Kalifornijski istraživači sugerišu da je između osam8 i 10 opcija idealno, mada to zavisi od situacije i od pojedinca. Znaju to i vrhunski restorani koji ne opterećuju svoje goste mnoštvom jela na meniju, kao i uspješni ljudi koji kupuju odela u istoj boji kako ujutru ne bi gubili vrijeme na odlučivanje šta da obuku za posao.
