Да ли су двије куме дозвољене на вјенчању? Шта је кума, а шта свједок? Ево шта кажу Срби.
Када причамо и маштамо о вјенчањима, већина тих разговора се своди на принца на бијелом коњу, магичну вјенчаницу, лијепу торту и позивнице. Ипак, свако ко се бар једном вјенчавао или има довољну блиску особу која је одлучила да стане на луди камен, зна да је овај процес заправо неизмјерно стресан и напоран. Чак и када бирате малу свадбу.
Иако је можда најбитније одабрати правог мужа и то заправо представља најтежи дио посла, у суштини, одабир куме или кума, сва техничка, религијска и правна питања стварају много већи притисак.
Једно од њих је и одабир кума, куме или кумова. За неке је ово лак одговор и већ од основне школе или чак вртића знају ко ће им стајати са десне стране на вјенчању. За друге је ипак тешка одлука и тражи избор од неколико најбољих пријатељица, којим неће увредити ни једну од њих.
Као најбоље рјешење за ову ситуацију, младе све чешће бирају да једну куму која ће присуствовати склапању брака у цркви, а другу у општини. Мада разноразни даљи и блиђи рођаци ово сматрају модерном творевином која се суштински бори против традиције, све је више позитивних коментара који подржавају ова кумства.
Јер вјероватно на крају нема ништа љепше од тога него када на круну своју љубави са партнером, ставите и невидљиву тијару на своја најближа и најјача пријатељства. Иако можда кумама не вежу руке током саме церемоније, сам чин и титула коју једна другој намећу тог дана их повезује до краја живота. Јер на крају, муж после развода добија епитет бившег, док кума увијек остаје само кума.
Раме за плакање, ослонац, подршка, неко ко ће вас подићи и подсјетити да чувате институцију брака, али и бити прва да вас заштити ако треба, насмије, орасположи и саслуша када нико други не може. А у данашње вријеме, и двије су мало!
Ипак, многи се питају да ли је у реду имати двије куме, односо да ли је то усвојен систем. једна од њих је и једна дјевојка која је на мрежи Икс написала: „Једно глупо питање. Је л’ могу ја да имам једну куму за општинско, а другу за црквено вјенчање?“
Она је нагласила да има двије најбоље другарице, те да жели да јој буду обје куме, али да јој већина каже да не може.
Ипак, преко 100 одговара испод њеног поста је углавном звучало овако:
„100 људи, 100 ћуди, 100 обичаја. То је твој дан. Мени је скроз ок што желиш да обе буду твоји свједоци. И што желиш обје да испоштујеш.“
„Мени је то супер, може наравно.“
„Можеш, наравно“
А јавили су се и они који дијеле њено искуство:
„Може. Ја кумовала прије 2 године у општини – јер сам агностик. А наша најбоља заједничка другарица је била у цркви – јер је крштена. Најјачи провод и најбоље куме“
„Може сигурно. Једној мојој куми сам била “свједок”, дакле кума пред матичарем, а наша другарица кума у цркви.“
„Ја имала двије, ни са једном данас нисам у некон контакту. Мислим, са једном само привремено, тренутно није за људе. А са другом сам раскрстила. С том што ми је била у цркви кума, симболично .“
„Даааа, ја сам имала.“
„Да, имам пријатељице које јесу због религије или тога да ли је крштена једна од двије куме“
„Може. Имам 2 таква примјера, оба вјенчања у Београду била прије пар година.“
Неки су објаснили и са техничке стране.
„У оба случаја то су само свједоци, тако да може различито.“
„Кума ти је за црквено вјенчање, а за општинско се то зове свједок. То нема везе са кумством. Кум/а, вјенчава пред Богом. Све друго је папирологија.“
„Наравно да можеш. Црква и држава су двије одвојене институције“.
