Дође Мујо у јавну кућу, и на рецепцији каже:
– Добро вече. Ја бих једну жену.
Каже рецепционер:
– Боже, господине, како сте Ви заостали... Па то Вам више није у тренду... Чуј – жену! Па то се сада ради са животињама... Ево, вечерас за Вас имамо једног лабуда.
Гледа Мујо... размишља... па шта сад...
– Хајде добро, дај тог лабуда.
Плати Мујо, оде у кабину, тамо затекне јадног лабуда и „обради“ га. Послије се захвали и оде.
Сљедеће седмице, ето опет Мује, право на рецепцију:
– Дај једног лабуда!
А рецепционер ће:
– Ох, господине! Лабуда!? Ма какав црни лабуд!? Гдје Ви живите!? То Вам више нико не ради...
А Мујо:
– Ма је л’? А шта се сад ради?
– Па, сада је модерно гледати друге како то раде и тако се задовољити...
– Хмм... па добро... шта сад... дај једну карту!
Уђе Мујо у мрачну дворану, доста гледалаца унутра, и Мујо се смјести. Кад испред њега призор: два црнца воде љубав.
Гледа Мујо, чуди се... па у чуду тркне човјека до себе:
– Јоооој, мајке ти! Гледај шта му ради...
А овај му одговори:
– Ма, није ти то ништа! Да си видео прошле недјеље једног с лабудом!
