Незванично, број супружника који дођу у цркву са захтјевом да њихов брак буде прекинут у готово свим дијеловима Србије посљедњих година расте.
Све што је потребно да ураде они који желе и црквено да се разиђу јесте да црквеном суду поднесу молбу за развод брака, приложе црквени извод из књиге вјенчаних, копију судског развода и да плате таксу.
Протођакон др Љубомир Ранковић из Епархије шабачке наводи да се црквени бракови у Србији окончавају експресно, будући да је претходно грађански суд утврдио све чињенице.
- Након што један од завађених супружника преко парохијског свештеника упути захтјев црквеном суду своје епархије за развод брака, Црква убрзо шаље другом супружнику доставницу у којој се тражи његова сагласност. Осим тога, од њега се захтјева и увјерење о томе да ли је ступио у други брак или не - каже Ранковић.
Он објашњава да се црквени бракови углавном окончавају због "неслагања карактера" односно обостраном кривицом супружника. Међутим, дешава се и да супружници уплове у нови грађански брак, а да се претходно нису развели у цркви, што се према православним канонима сматра прељубом.
Обред вјенчања и молитве које свештеници изговарају разликују се у зависности од тога који брак по реду супружници закључују. Други брак који се склапа у цркви пун је покајничких уздаха. Оваквим обредима доминира осјећање покајања, па и туге, због претходног вјенчања које није испунило свој циљ. Због тога се брачне круне, које симболишу ступање у људску и божанску заједницу, користе само приликом првог вјенчања - објашњава протођакон.
Ипак, уколико претходно црквено разведени партнер поново одлучи да стане пред олтар са особом којој би то био први брак, обред вјенчања је потпуно исти као и да није било раскида брака пред Богом. Како објашњава протођакон Ранковић, Црква је у том случају благонаклона, јер не жели да том супружнику ускрати благослов који му припада.
