Огромна количина отопљене воде која се 2014. године накупила испод гренландског леденог покрова изазвала је поплаву таквих размјера да се пробила према горе кроз десетке метара чврстог леда, сломивши површину и избацивши воду на отворено, пише СценцАлерт.
Ово је први пут да су научници документовали такав феномен на Гренланду, што пружа нове спознаје за разумијевање како ће се оток мијењати док се његов ледени покров наставља топити у море. Уједно, ово откриће показује колико моћна и деструктивна може бити отопљена вода која се скрива испод леда.
Потпуно нови феномен
"Постојање подглацијалних језера испод гренландског леденог покрова још је увијек релативно недавно откриће, и – као што наша студија показује – још увијек много тога не знамо о томе како се развијају и како могу утицати на састав леденог покрова," објашњава глациологиња Јаде Боблинг са Универзитета Ланцастер у Уједињеном Краљевству.
"Важно је да наш рад показује потребу за бољим разумијевањем колико често се исушују, и, критично, какве су посљедице за околни ледени покров."
Гренландски ледени покров је голема маса леда која прекрива већи дио острва, с максималном дебљином од преко три километра. Ова залеђена пространства садрже огромну количину воде; када би се у потпуности отопила, глобална разина мора порасла би за процијењених 7,4 метра.
Што се крије испод леда?
Тек су недавно научници успјели завирити испод леда користећи авионе опремљене радаром за снимање његових дубина. Та су опажања открила сложен и динамичан околиш. Не само да испод леденог покрова постоје текућа језера, већ се она повлаче и пуне отопљеном водом, понекад узрокујући да се лед избочи према горе у феномену познатом као 'водени мјехури'.
Међутим, поплава толико снажна да може разбити лед нешто је посве ново. Бовлинг и њене колеге открили су доказе овог невјеројатног догађаја проучавајући сателитске податке из 2014. године. Током десетодневног периода примијетили су да је подручје од два четворна километра изненада пало у надморској висини за невјеројатних 85 метара – што одговара висини средње великог небодера.
Прије овог колапса, подручје се подигло за 10 до 15 метара док га је вода гурала према горе. Срушило се када се вода нагло исушила – око 90 милиона кубних метара.
Посљедице силовите поплаве
Отприлике километар низводно од базена, истраживачи су пронашли још необичности. Ондје је велико подручје леда постало јако напукнуто, с великим леденим блоковима високим до 25 метара наталоженим на површини. Још даље, подручје од шесточетрдесет километара површине леденог крова било је потпуно очишћено.
"Кад смо ово први пут видјели, јер је било тако неочекивано, мислили смо да постоји проблем с нашим подацима," објашњава Бовлинг. "Међутим, како смо дубље улазили у нашу анализу, постало је јасно да оно што смо посматрали посљедица огромне поплаве воде која је излазила испод леда."
Научници кажу да је пукотинска зона низводно од базена тачка на којој је вода избила испод леда, излијевајући се и чистећи големо подручје док је текла по површини. Иако су претходна опажања показала да се отопљена вода може кретати испод леда, ово је први пут да су виђени докази да се пробила скроз до површине.
"Оно што смо открили у овој студији изненадило нас је на много начина. Научило нас је новим и неочекиваним стварима о начину на који ледени покрови могу реаговати на екстремне уносе површинске отопљене воде, и нагласило потребу за бољим разумијевањем сложеног хидролошког састава леденог покрова, и сада и у будућности," каже глациологиња Амбер Леесон саУниверзитета Ланцастер, преноси инкекс.
