Ove sličnosti otkrivene su uprkos tome što su se delfini razvijali u potpuno drugačijem okruženju od primata, sa posljednjim zajedničkim pretkom koji je živjeo prije 95 miliona godina.

Autor studije profesor psihologije na Univerzitetu Hal Blejk Morton rekao je da je ovo prvi put da se ličnost delfina proučava na taj način, kao i da su delfini zbog svoje inteligencije i druželjubivosti odlični za istraživanja.

- Delfini, kao i mnogi primati imaju mozak koji je znatno veći od onoga što njihovo tijelo zahtjeva za osnovne tjelesne funkcije. Ovaj višak moždane materije u osnovi pokreće njihovu sposobnost da budu inteligentni, a inteligentne vrste su često vrlo radoznale - rekao je Morton.

Morton je rekao da je najprihvaćeniji model ljudske ličnosti definisan sa pet osobina - otvorenost, savjesnost, ekstraverzija, slaganje i neurotičnost, kao i da iako su mnoga istraživanja proučavala u kojoj mjeri primati dijele ove osobine, ova studija imala je za cilj da inteligentne životinje pogleda u potpuno drugačijem okruženju.

- Naučnici još ne razumiju u potpunosti zašto se naše ponašanje svodi na tih pet osobina, pa je jedan od načina da se uporedimo sa drugim životinjama - šta nam je zajedničko i zašto. Većina istraživanja je rađena na primatima, pa smo odlučili da uradimo nešto drugačije i pogledamo delfine. Niko nikada ranije nije proučavao ličnost u delfinima na naš način - objasnio je.

Ipak, ističe da, iako se pokazalo da su ličnosti delfina slične ljudskima, ne znači da su identične.

- Ne želim da ljudi to pogrešno tumače i kažu da ljudi i delfini imaju iste osobine ličnosti - nemaju. Samo što su neke od njih slične - dodao je. Rad na studiji počeo je 2012. godine u Meksiku, Francuskoj, SAD, Bahamima i na Kajmanskim ostrvima.