Борите се да испуните рок, свађате се с партнером или сте заглављени у саобраћају и одједном почињете да мрмљате себи у браду. Иако може дјеловати необично, то понашање је нормално и није произвољно. Разговор са самим собом током стресних тренутака јесте механизам суочавања који долази готово природно.
Ево зашто се ваш мозак ослања на разговор са самим собом у вријеме стреса. Он помаже у регулисању емоција, побољшању фокуса и обради преплављујућих осјећања.
Психологија даје објашњење како изражавање мисли може смањити анксиозност и повећати мотивацију док сте под стресом.
Зашто разговарате сами са собом када сте под стресом
Када стрес преплави ваш систем, ваш мозак инстинктивно тражи методе да поврати контролу кроз адаптивне стратегије. Говорење наглас је један од најефикаснијих алата. А како то функционише и зашто је толико корисно?
Помаже вам да регулишете емоције
Стрес има тенденцију да појача осјећања, што отежава управљање бесом, страхом или фрустрацијом. Изражавањем свог искуства стварате психолошку дистанцу од интензитета емоције. Коришћење језика у другом лицу попут "Добро си“ или обраћање себи по имену симулира утјешно охрабрење које обично пружа друга особа. То вам омогућава да објективније посматрате своја осјећања. Можете да сазнате и којих 8 стратегија према Фројду мозак коисти да би се заштитио од анксиозности.
Појачава фокус под притиском
Размислите о сценарију у којем рецитујете "кључеви, новчаник, телефон" док се спремате да изађете из куће. Вербализација ваших радњи усмјерава фокус вашег мозга и блокира ометајуће мисли. Иако стрес може да расипа ваше когнитивне ресурсе, артикулисање сваког корака вас тјера да секвенцијално дајете приоритет задацима. То функционише као ментални рефлектор који филтрира буку и усмјерава вашу пажњу ка рјешењима.
Повећава мотивацију када сте преоптерећени
Негативан унутрашњи говор, попут "Не могу ово да урадим“, тежи да појача стрес и наруши самопоуздање, док позитивне афирмације попут "Само настави, скоро си завршио/ла“ имају супротан ефекат. Слушање охрабрујућих ријечи активира центре за награђивање у вашем мозгу снажније него саме тихе мисли. Провјерите зашто покушај да се опустите може да појача стрес.
Наглас обрађујете сложена осјећања
Стресна искуства могу створити замршене мјешавине бијеса, кривице или страха. Артикулишући свој унутрашњи дијалог, почињете да распетљате ове помијешане емоције. Вербализација присиљава нејасне сензације у конкретне ријечи које је лакше анализирати и разумјети.
Утемељује вас у садашњем тренутку
Када вас стрес обузме, ваш ум може лако да се упусти у бескрајна размишљања "шта ако“ или болна сјећања. Једноставне фазе попут "Данас морам" или "Тренутно сам безбједан" буде ваша чула и поново успостављају везу са тренутком. Ово је паралелно са техникама смањења стреса заснованим на пажњи, медитацији и опуштању које прекидају петље анксиозности усмјеравајући фокус ка стварностима које се могу контролисати.
(Сенса)
