На нивоу читаве популације, вјероватноћа да се роди дјечак или дјевојчица је приближно једнака, отприлике као да баците новчић. Ипак, често се дешава да неки родитељи имају само синове или само ћерке. Да ли је то случајност - или иза тог обрасца стоји неки биолошки разлог?
На пол дјетета могу утицати и неки фактори повезани с мајком, а не само сперматозоиди који носе X или Y хромозом, према новом истраживању спроведеном на Универзитету Харвард. Откривено је да жене које прво дијете добију у каснијим годинама имају већу вјероватноћу да ће сва њихова дјеца бити истог пола.
Истраживачи су анализирали податке више од 58.000 жена. Већина је имала двоје дјеце (61 одсто), нешто мање њих троје (30 одсто), осам одсто је имало четворо дјеце, а остале су биле мајке петоро или више дјеце.
Истраживачки тим је упоредио пол њихове дјеце у односу на осам различитих особина мајки: Висину, индекс тјелесне масе, расу, боју косе, крвну групу, хронотип (вријеме дана када се осјећају најбудније), узраст при првој менструацији и године у којима су родиле прво дијете.
Оно што се показало као значајно био је управо посљедњи параметар - године у којима је жена први пут постала мајка. Жене које су прво дијете родиле након 28. године имале су 43 одсто шансе да сво њихово потомство буде истог пола, што је знатно више у односу на 34 одсто, колико је важило за оне које су рађале прије 28. године. Код осталих параметара који су анализирани није установљена никаква повезаност са полом дјеце.
Иако механизам иза ове појаве није до краја разјашњен, постоје неке претпоставке. На примјер, ранији почетак менструалног циклуса повезује се с нешто већом вјероватноћом за рађање мушке дјеце. Са друге стране, како жена стари, вагинални pH се смањује, што може створити повољније услове за преживљавање сперматозоида који носе X хромозом, што повећава шансе да се роди дјевојчица.
Осим биологије, могућу улогу играју и социоекономски фактори. Према мишљењу једног истраживача са Универзитета у Оксфорду, жене које касније постају родитељи чешће пажљиво планирају величину породице. Ако добију двоје дјеце истог пола, можда се неће одлучити на треће, док млађе жене које имају више времена и мање ограничења у погледу проширења породице могу бити спремније да наставе да рађају, у жељи да добију дијете супротног пола, преноси ''Њу сајентист''.
У сваком случају, потребна су додатна истраживања која би узела у обзир и физиолошке, и друштвене, и еколошке факторе. Иако резултати не значе да је пол дјетета унапријед одређен годинама мајке, ова корелација ипак отвара занимљива питања о утицају женског организма на пол дјетета.
