Истраживачи кажу да је специфична фреквенција „сјајна вијест“ пошто ће омогућити да гнијезда буду лакше лоцирана.
Азијски стршљени зује на специфичној фреквенцији која би могла бити кључ за контролу њиховог ширења пошто ова инвазивна врста доживљава рекордну годину у Уједињеном Краљевству.
Гнијезда стршљена сада могу бити брже пронађена и разликована од гнијезда других врста, што значи да би опасност коју представљају по пчеле и друге опрашиваче могла бити обуздана.
Веспа велутина раскомада и једе пчеле, а успјешно се развија у Француској, гдје је изазвала забринутост због броја убијених инсеката. Стршљени чекају ван кошница медоносних пчела и лове их док улазе и излазе, комадају мање инсекте и дају њихове дијелове као храну својим младунцима. Само један азијски стршљен може да улови и поједе 30-50 пчела дневно.
Тај број је оштро порастао у протеклим годинама у УК. Било је 57 виђења у 2023, више него двоструко у поређењу са претходних седам година укупно, а 2024. година је оборила тај рекорд са 71 потврђеним виђењем.
Ове године, тај број је већ премашен: Национални програм за пчеле пријављује 73 виђења азијских стршљена и 28 гнијезда у 2025. засад – више него дупло насупрот 28 регистрованих виђења у истом периоду прошле године. Те велике осе су први пут презимиле у УК 2023-2024, што значи да би могле бити у држави за стално.
Научници, пчелари и владе улажу велике напоре да смање број стршљена, водећи националну кампању уочавања стршљена како би њихова гнијезда била идентификована и уништена. Међутим, упркос томе, њихов број наставља да расте, угрожавајући домаће опрашиваче.
Сад су научници на Универзитету Саутемптон остварили напредак, откривајући први пут фреквенцију и јачину звука из гнијезда стршљена. То значи да би детекција и уклањање ових створења могли постати бржи и лакши.
Утврђено је да је основна фреквенција гнијезда азијских стршљена 125 херца, а гласност у региону од 51 децибел, што је упоредиво са нормалном конверзацијом.
Ново истраживање значи да се звук може употребити за разликовање од гнијезда и кошница других оса и пчела, што ће бити нарочито корисно у септембру и октобру, кад има највише гнијезда.
„Посматрали смо и мјерили два гнијезда азијских стршљена и гнијездо европских стршљена прије него што су уништена. Открили смо да фундаментална фреквенција износи 125 херца и да се гнијездо може детектовати са даљине од око 20 метара помоћу дирекционог микрофона“, кажу истраживачи.
„Такође смо снимили европске стршљене и медоносне пчеле да бисмо сазнали да ли се фреквенција може разликовати. Фундаментална фреквенција европског стршљена је око 110 херца, а медоносних пчела око 210 херца. Сјајна вијест је да су фреквенције специфичне за сваку врсту, тако да се могу разликовати“.
Стршљени су први пут дошли у Европу 2004, кад су примијећени у Француској, а сматра се да су случајно пренесени са товаром из Азије. Отада су се брзо раширили по западној Европи.
(Телеграф)
