На сутрашњи дан у селима широм Србије се поштује обичај да се не излази на гробље.
Свети мученик Талалеј је био родом од Ливана, од оца Верукија и матере Ромилије, осамнаестогодишњи младић, красан изгледом и узрастом тјелесним, косе црвеножуте. Љекар по занимању.
Пострада за Христа у вријеме царовања Нумеријанова. Када храбро исповиједи своју вјеру у Христа Господа пред судијом мучитељем, нареди овај двојици џелата Александру и Астерију, да му сврдлом проврте кољена, провуку коноп кроз пробушене кости и објесе о једно дрво.
Но џелатима као да невидљива сила Божја одузе вид, те мјесто Талалеја они провртеше једну даску и објесише о дрво. Када мучитељ ово дознаде, помисли да су џелати то намјерно учинили, па нареди да их шибају. Тада Александар и Астерије усред шибе повикаше: "Жив нам Господ, од сада и ми постајемо хришћани, вјерујемо у Христа, и страдамо за Њега!"
Чувши ово, мучитељ нареди те их мачем посјекоше. Тада сам мучитељ узе сврдло да сам врти кољена Талалеју, но руке му се узеше, и он мораде молити Талалеја, да га овај спасе, што незлобиви мученик Христов помоћу молитве и учини. Потом би бачен у воду, но јави се жив пред мучитеља. (Јер у себи мољаше Талалеј Бога, да не умре одмах него да му се продуже муке). Када би бачен пред звјерове, звјерови му лизаху ноге и умиљаваху се око њега. Најзад би посјечен мачем и пресели се у живот вјечни 284. године.
На тај дан у селима широм Србије се поштује обичај да се не излази на гробље, јер се вјерује да душе мучитеља Талалејевих вребају жртве, којима би пренијеле злу коб и мучиле их... А ако је баш нужда, безбједно је ићи само прије подне када ове зле душе спавају.