Испада да нас љубав заправо прави паметнијима. Да, добро сте прочитали, не само да ћете заборавити да једете кад се заљубите, него ћете и памтити као слон. Поента је у допамину – то је онај суперхерој међу хормонима који вам да налет среће кад вам стигне порука од симпатије.
Тај исти допамин, заправо, помаже мозгу да упамти ствари. И то не "гдје су ми кључеви", већ оне праве, емотивне ствари – први пољубац, парфем који је носио, боју џемпера, ону пјесму коју сте слушали док сте се возикали без циља.
Заљубљен мозак = ултра ХД меморија
Замислите, научници су дословно давали старијим људима допамин (ок, кроз лијекове, нисмо још на нивоу романтичних дрога) и они су памтили боље од ТикТок инфлуенсера кад неко помене спонзорисани садржај. Све што се догоди кад смо заљубљени, мозак брижљиво пакује у фолдере са звјездицама.
.webp)
Зато се и дешава да, кад чујете неку пјесму из средње школе, одмах видите његов осмијех, његов шал, аутобус на који сте закаснили и осјетите ону чудну комбинацију туге и слаткоће.
Романтични ФБИ у вашој глави
И док не можете да запамтите гдје сте оставили даљински, знате тачно коју боју чарапа ваш бивши носи кад му је лош дан. Јер, кад се заљубите, ваш мозак се претвара у опсесивног сталкера. И то без да му кажете. Научници су то и доказали: људи у везама су боље памтили детаље о партнеру него о најбољим пријатељима. Брутално, али истинито.
А тек кад сте тинејџер – е, онда сте у менталном Дизниленду. Тада се све меморије појачавају на максимум: миришеш нечији парфем и БАМ – као да сте телепортовани у школску клупу поред те особе. Ах, носталгија, та вражја вјештица.
Љубав, да – али без филтера
И сад, док сви покушавају да продају "љубав" кроз селфије са заласком сунца и пренаглашене сторије са цитатима из Тумблра, можда је вријеме да се сјетимо да права љубав није у Инстаграм филтерима, него у неурохемијским ролерлкостерима.
Зато сљедећи пут кад вам срце заигра – знајте да вам не лупа само срце, него и мозак ради пуном паром. Љубав је у ваздуху? Не, љубав је у мозгу.
.webp)
