Сингапур важи за једну од најуређенијих и најефикаснијих градова-држава на свијету, која је позната по веома строгим прописима који уређују понашање грађана у јавности.
Један од најупечатљивијих и најпознатијих примјера оваквог законодавства јесте забрана жвакаћих гума.
Иако многи ову мјеру доживљавају као претјерано строгу и оспоравају је, она има јасан циљ – очување чистоће, реда и беспрекорног функционисања јавне инфраструктуре.
Забрана је уведена како би се спријечило лијепљење жвакаћих гума по улицама, јавним површинама и превозним средствима, чиме се штеди на одржавању и чува естетски изглед града.
Забрана жвакаћих гума уведена је 1992. године, након година фрустрације владе проблемима које су жваке изазивале у јавним просторима. Највећи окидач било је неодговорно бацање жвакаћих гума на улице, али и лијепљење на врата и сензоре аутоматских врата метроа, што је често изазивало техничке кварове и кашњења возова.
Бивши премијер земље, Ли Куан Ју, познат по својој визији уређене и ефикасне државе, није толерисао навике које су нарушавале јавни ред и чистоћу, пише Вечерњи.хр.
Закон који је усвојен не само да је забранио продају жвакаћих гума већ и њихов увоз у земљу, осим у посебним медицинским случајевима.
Прекршиоци би могли бити кажњени новчано, па чак и суочени са кривичним гоњењем. Закон је годинама контроверзан, посебно међу туристима и страним медијима, који су га често наводили као примјер прекомјерне контроле.
Међутим, 2004. године забрана је дјелимично ублажена након трговинског споразума са Сједињеним Државама. У то вријеме, продаја терапеутских жвакаћих гума, попут никотинске жваке за одвикавање од пушења, била је дозвољена, али само у апотекама и уз личне податке купца. Данас, Сингапур и даље задржава став да су строга правила неопходна за одржавање високог квалитета живота. Иако многи сматрају да је забрана жвакаћих гума радикална мјера, чињеница је да су улице Сингапура готово беспријекорно чисте – и то је углавном захваљујући законима попут ових.
Међутим, ова забрана није без својих критичара. Противници закона тврде да је мјера престрога и да ограничава личне слободе грађана, посебно када је у питању тако свакодневни производ као што је жвакаћа гума.
Поставља се и питање да ли се чистоћа и ред могу постићи едукацијом грађана, умјесто репресивним мјерама.
Међутим, власти у Сингапуру остају досљедне – за њих се успјех овог закона мјери практичним резултатима, као што су чисте улице, правилно функционисање јавног превоза и минимални трошкови чишћења јавних површина, преносе Вијести.ба.
.webp)
