Свјетска здравствена организација (СЗО) упозорила је ове седмице да велика епидемија вируса чикунгуње ризикује да се прошири свијетом, те су позвали државе на хитне мјере како би се спријечила.
СЗО је саопштила да примјећује потпуно исте ране знакове упозорења као и приликом велике епидемије прије двије деценије и да жели спријечити понављање.
Чикунгуња је вирусна болест коју преносе комарци, а која узрокује грозницу и јаке болове у зглобовима. У неким случајевима може бити смртоносна.
"Чикунгуња није болест која је широко позната, али је откривена и пренесена у 119 земаља широм свијета, доводећи 5,6 милијарди људи у опасност", рекла је Диана Ројас Алварез из СЗО.
Подсјетила је како је од 2004. до 2005. године велика епидемија чикунгуње захватила Индијски океан, погодивши мале острвске територије прије него што се проширила глобално и захватила скоро пола милиона људи.
"СЗО данас примјећује исти образац: од почетка 2025. године, Ријунион, Мајоте и Маурицијус су пријавили велике епидемије чикунгуње. Процјењује се да је трећина становништва Ријуниона већ заражена", додала је она.
Симптоми чикунгуње слични су симптомима денга грознице и болести Зика вируса, што отежава дијагнозу, према подацима СЗО.
Рохас Алварез је рекла да се, као и прије 20 година, вирус сада шири на друга мјеста у регији, попут Мадагаскара, Сомалије и Кеније.
"Епидемијски пренос се такође догађа у јужној Азији", додала је.
У Европи су такође пријављени увезени случајеви, повезани с избијањем на острвима Индијског океана. Локални пренос пријављен је у Француској, а сумњиви случајеви откривени су у Италији.
"Будући да су ови обрасци преношења уочени током епидемије 2004, СЗО позива на хитну акцију како би се спријечило понављање историје", каже Алварез.
Напоменула је да је стопа смртности мања од један посто, "али када почнете бројати милионе случајева, тај један посто може бити хиљаде смртних случајева.
"Рано подижемо узбуну како би се земље могле припремити, открити и ојачати све капацитете како би избјегле врло велике епидемије", наглашава она.
Рохас Алварез је објаснила да у регијама гдје становништво има мало или нимало имунитета, вирус може брзо изазвати значајне епидемије, које погађају и до три четвртине становништва.
Вирус чикунгуње преноси се на људе уједима заражених женки комараца, најчешће комараца врста Едес егyпти и Едес албопиктус. Потоњи, који је познат као тиграсти комарац, шири се све више на сјевер како се свијет загријава због климатских промјена узрокованих људским дјеловањем. Они гризу првенствено током дневних сати, с врхунцем активности често у рано јутро и касно послијеподне.
СЗО је позвала људе да се заштите мјерама попут кориштења репелента против комараца и да се вода не остављања да стоји у посудама попут канти, гдје се комарци могу размножавати.
