"Негдје на дну срца, дубоко у мени, нешто ме тјера, еј, теби као жени...", пjевала је Лана Словић на операционом столу док су јој љекари уклањали тумор величине дjечје песнице с мозга!
Доктори су се више од шест сати борили са компликованим тумором који је захватио кључне центре у мозгу дjевојке из Пријепоља, којој су свега 24 године, а она је све врijеме била будна што је било пресудно за успjех операције. И на све то љекарима пјевала њихову омиљену пјесму!
До половине априла Лана је имала устаљен свакодневни ритам у Новом Саду, гдје живи. Радила у струци, као дипломирани инжењер електротехнике и рачунарства, а викендима пјевала у бенду "Таласна дужина". Испуњен млад живот. Па и те суботе 12. априла, све је било по "пе-есу". Одрадила је свирку, те се у ситне сате враћа у стан, гдје живи са сестром. У посјету су им биле и мајка и најмлађа сестра.
- Тада је био први епи-напад, а да никакве симптоме претходно нисам имала. Нисам могла да контролишем десну руку, заправо уопште није имала функцију. Приписала сам то умору или томе да сам већ кренула да легнем и спавам. Заспала сам у стану, а пробудила се у Ургентном у Новом Саду - прича за Курир Лана, чија је породица, срећом, примијетила да нешто не ваља:
- Покушавале су да ме освесте, нису успеле, па зову хитну помоћ. Након пет дана у болници и урађене магнетне резонанце, лекари ми саопштавају да имам поприлично велики тумор на мозгу, позади главе, са леве стране, те да морам по мишљење у Београд. Шок, све се јако брзо десило. На Клиници за неурохирургију УКЦС у Београду решавају да ме оперишу, али ми и саопштавају да је најбоље да то ураде у будном стању, јер је тумор у критичној регији, захватио је битне центре - за говор, померање десне руке, десне ноге, десне стране лица... Ако ме оперишу у будном стању, како су ми објаснили, најмањи су ризици да се деси неки неурологшки дефицит. Важно им је да током саме операције имају повратну информацију од мене, виде да ли ти центри и даље функционишу. У почетку сам била уплашена, али након што су ми све објаснили и пошто сам видела да им је то познато, да су радили и раније, веровала сам им. Решила сам да прихватим и суочим се са тим.
Тог 16. маја леже на операциони сто. Операцију изводи неурохирург асист. др Иван Богадновић са својим тимом, а анестезију води анестезиолог асист. др Саша Кнежевић. Више није уплашена.
- Знала сам да сам у добрим рукама. Једва сам чекала да се заврши и да ми одстране тумор - наглашава и прича:
- Пре, као и током операције имала сам говорно и моторичко тестирање. Проверавали су изговор, да ако нешто не могу да кажем како треба, виде да је то место критично. А и функцију десне руке и десне ноге. Све време сам свесна свих захтева лекара и концентрисана да што боље одговорим.
Све је ишло како треба, па су сви могли мало и да се опусте знајући да је пред њима дјевојка која лијепо пјева.
- У паузи је докторка предложила: "Хајде мало да певушимо". Договориле смо се да буде нека Чолина, па смо певали "Негдје на дну срца". Има и снимак песме, али остаће у кругу породице - осмјехује се Лана, те каже:
- Хистопатолошка анализа показала је да је тумор олигодендроглиом, градус 2, што значи да је добра дијагноза. Свима нам је мало лакнуло. За сада неће бити неопходна никаква терапија, већ само праћење.
Сад је посвећена то ме да живот врати у нормалне токове.
- Шетам, колико је то могуће по овим врућинама, одмарам што више да бих се што пре опоравила. Деси се да имам главобољу на промену времена, али све је то нормално. Помало и замуцкујем, али вежбам говор, читам, како би се то што пре вратило у нормалу - казује Лана и захваљује свим љекарима и особљу.
Др Саша Кнежевић наглашава да је операција била комплексна, а уједно и у будном стању. Изазов за све.
- Лана, чији је тумор био тумор величине дечје песнице, све време је била потпуно будна, што је тзв. "фуллy аwаке". Истовремено је, наравно, ништа није болело. За њену добробит било је важно да се очувају центри у мозгу, што је практично било немогуће ако не употребимо овакву анестезију, каква се користи и у најбољим светским центрима. Током операције ју је тестирао тим неуролога, што је важно како би била функционална постоперативно, да јој се не би, рецимо, одузео говор, односно центар за говор и остали центри који су били захваћени, а значајни су за квалитет живота. Дуже од шест сати трајала је операција, а Лана је у сваком моменту била будна, па и током отварања главе и можданих овојница, уз комфор и изузетну сарадњу са лекарима. Код оваквих операција пресудно је поверење између пацијента и анестезиолога, као и искуство самог анестезиолога, како би све било под контролом док се изводи велика микрохируршка операција на мозгу - објашњава др Кнежевић и истиче:
- Лана је имала поверење у лекаре, а то показује и што је чак и певала у једном делу операције.
