Иако се доручак сматра најважнијим оброком у дану, многи људи га прескачу. Ипак, ако сте једна од оних особа која доручкује, доктор савјетује шта требате избјегавати током првог оброка у дану.
Доктор Лоана Андраде Пелајо упозорила је да не једете угљикохидрате на празан желудац, напомињући да би та мала промјена могла имати значајан утицај на ваше здравље.
Објаснила је да прилагодба редослиједа једења може подржати бољу контролу шећера у крви и помоћи вам да избјегнете одређена стања.
– Оно што заиста желимо јест управљати лучењем инзулина – навела је.
То значи да морамо осигурати да је редослијед којим једемо храну користан јер то може помоћи нашем тијелу да боље функционише и постане учинковитији алат за спрјечавање дијабетеса типа 2 или инзулинске резистенције.
Наиме, ако прво поједете поврће и протеине, а онда угљикохидрате ниво шећера у крви вам неће нагло скочити и лучење инзулина ће бити под контролом.
Истраживања поткрепљују њене тврдње, а једна студија наводи да доручак обично узрокује највећи пораст шећера у крви након јела код особа с дијабетесом типа 2.
Доручак с ниским удјелом угљикохидрата и високим удјелом масти и влакана помаже у смањењу скокова шећера у крви након јела. Ова једноставна промјена такође може снизити укупни ниво шећера у крви током дана и побољшати стабилност шећера у крви.
Објављена у часопису Натуре, друга студија показује да једење угљикохидрата на празан желудац узрокује брзи пораст нивоа млијечне киселине. Укупно 15 учесника направило је орални тест глукозе након 12 сати поста, конзумирајући 75 грама глукозе у води.
Резултати су показали да је ниво млијечне киселине почео расти унутар само пет минута, док је ниво глукозе у крви почео расти неких 30 минута касније. Студија показује да конзумирање угљикохидрата на празан желудац доводи до претворбе глукозе у млијечну киселину у цријевима, која се затим апсорбира у крвоток.
Ако конзумирате угљикохидрате на празан желудац, а то је вјероватније за вријеме доручка, то би могло довести до лактичне ацидозе. Ово је облик метаболичке ацидозе због недовољног уклањања млијечне киселине из крви.
Стручњаци напомињу да лактична ацидоза може узроковати одређене компликације. Главни проблем је све већа супресија миокарда која се јавља са смањењем пХ крви.
Зачарани круг лактичне ацидозе, даљње хипоперфузије и затајења више органа може довести до смрти. Постоји и повећан ризик од разних срчаних аритмија.
