Да бисте предвидјели колико ћете дуго живјети, не требају вам никакви скупи носиви уређаји или скупе крвне претраге. Умјесто тога, само провјерите колико лако можете сједити на поду и устати без помоћи.
Овај тест ''од сједења до устајања'' поткријепљен је новим истраживањем, које је открило да су одрасле особе средњих година које могли сјести на под и устати без или с мало помоћи руку или кољена и без тетурања имали пуно мању вјероватност преране смрти од природних или срчаних узрока у поређењу с људима који су се мучили.
Како би провели тест, истраживачи су замолили сваког судионика да сједне на под с прекриженим ногама испред себе, а затим да се поновно усправи, користећи што је могуће мање потпоре.
Истраживачи су свакој радњи (сједању и устајању) додијелили укупну вриједност од пет бодова, с одузимањем бодова за сваку кориштену подршку:
Минус 1 бод за сваку кориштену руку, подлактицу или кољено
Минус 0,5 бодова за нестабилност
Затим су збројили два резултата за максимално 10 бодова.
Тест је крајем 90-их осмислио главни аутор студије, Клаудио Гил Араујо, љекар и декан за истраживање и образовање на Клиници за медицинску гимнастику (ЦЛИНИМЕX) у Рио де Жанеиру у Бразилу.
''Схватио сам да за здравље није важна само аеробна кондиција, већ и оно што ја називам неаеробном кондицијом. Такође је сигуран, ваљан, поуздан и лако се оцјењује и једноставно је разумјети што резултати значе, каже Араујо.
У претходној студији, истраживачи су открили да тест може предвидјети смрт од било којег узрока. Нова студија испитивала је може ли тест предвидјети и преурањену природну смрт или смрт повезану са срцем.
Студија је обухватила више од 4.000 одраслих особа у доби од 46 до 75 година који су посјетили клинику у Рију између 1998. и 2023. године. Отприлике двије трећине били су мушкарци и сви су могли довршити тест без физичких ограничења.
Током просјечног праћења од неких 12 година, умрло је готово 700 учесника (око 15,5 посто). Истраживачи су искључили све који су умрли од КОВИД-19 или вањских узрока попут несрећа како би се усредоточили на смртне случајеве од природних и кардиоваскуларних узрока.
Истраживачи су открили да се вјероватноћа смрти значајно повећава како се смањује број бодова од сједења до устајања:
Резултат 10: стопа смртности 3,7 посто
Резултат 8: Стопа смртности 11,1 посто
Резултат 4 или мање: стопа смртности 42,1 посто
Чак и након прилагодбе за доб, пол, индекс тјелесне масе и постојећа здравствена стања, они који су постигли најнижи резултат (0-4) имали су шест пута већу вјероватноћу да ће умријети од болести срца и четири пута већу вјероватноћу да ће умријети од било којег природног узрока у у поређењу с људима који су постигли савршених 10.
За разлику од традиционалних процјена кондиције које се фокусирају на аеробни капацитет (попут трчања или вожње бицикла), тест устајања од сједећег положаја процјењује неаеробну тјелесну кондицију.
''Захтијева различите домене физичких способности: мишићну снагу, равнотежу, флексибилност и координацију'', каже Амy Паства, директорка истраживања у одјелу за физикалну терапију и виша сарадница у Центру за проучавање старења и људског развоја Универзитета Дуке у Дурхаму у Сјеверној Каролини.
Она каже да свака од тих различитих компоненти има повезаност са здрављем или нездрављем, што би се превело у вјероватноћу да ће особа развити хроничну болест.
Лоша равнотежа и флексибилност повећавају ризик од пада, што може довести до озбиљних повреда или смрти код старијих особа. Слаба снага ногу и лош мишићни тонус могу отежати обављање свакодневних задатака попут устајања са столице, пењања степеницама или ношења намирница, према ауторима студије.
Желите ли и сами испробати овај изазов?
Из стојећег положаја на равној, неклизајућој површини прекрстите ноге и покушајте сјести на под, а затим се усправите без кориштења руку, кољена или тетурања.
Нека вам у близини буде особа која ће вас ''проматрати'' како бисте спријечили губитак равнотеже и пад.
Одузмите 1 бод за сваки ослонац и 0,5 за сваки губитак равнотеже. Саберите резултате сједења и устајања за укупан резултат од 10. Низак резултат не значи да сте осуђени на пропаст. То само значи да требате порадити на неким подручјима с правим врстама вјежби.
Аутори идентифицирају четири кључна подручја која вам могу помоћи у побољшању резултата:
Вјежбање равнотеже (Вјежбајте стајање на једној нози или почните с јогом)
Рад на флексибилности (То укључује истезање и опет, јогу)
Вјежбе за снагу мишића (Замислите тренинг отпора који се изводи брзо и експлозивно - попут брзих чучњева или бацања медицинке)
Контрола тежине (Здрава тежина могла би вам помоћи да лакше сједнете и устанете)
.webp)
