Слабије памћење је дубоко фрустрирајуће стање и озбиљан проблем уколико омета свакодневно функционисање. Стрес, узнемиреност, анксиозност, конзумација алкохола, болести штитне жлијезде, примјена неких лијекова, као и јак умор и недостатак сна могу у одређеним моментима да доведу до слабијег памћења.
Добра вијест јесте да је мозак витални орган на који ипак можемо да утичемо и побољшамо способност памћења. Шта да учинимо када осјетимо да нам памћење слаби, објашњава неуролог др Даниел Леслеј из Ремо Хеалтх.
Иза слабијег памћења некада се крију болести
Уколико примјетимо да је памћење слабије и ако у битној мјери отежава обављање свакодневних активности, можемо потражити помоћ љекара опште праксе. Дођите код здравственог радника са конкретним примјерима одређене ситуације када сте опазили слабије памћење.
"Свако, без обзира на старост, може у одређеним околностима да изгледа као да има благ облик деменције, посебно у ситуацијама јаког психичког стреса, ако лоше спава, има мањак витамина Б12, упорну инфекцију, упалу или неку психолошку тегобу", каже др Леслеј.
Инфекције као што је Лајмска болест, аутоимуне болести попут лупуса, могу да изазову когнитивне тешкоће и проблеме са концентрацијом и памћењем, објашњавају стручњаци. Препорука је да се ове болести, инфекције и недостаци витамина лијече, како би се након изљечења основне тегобе ојачале и когнитивне способности.
Јасан дневни распоред
Јасан дневни распоред, који ће нам омогућити да се у одређено вријеме посветимо планираним активностима, може нам уштедити вријеме, али и сачувати нас од конфузије која може да буде посљедица обављања више задатака у исто вријеме.
"Уколико сте приморани да се борите са конфузним распоредом који се стално мијења, могуће је да ће доћи до когнитивног оптерећења. Потрудите се, на примјер, да доручкујете или ручате увијек у исто вријеме, одредите мјеста у стану за битне документе, лијекове, кључеве, наочаре", савјетује др Леслеј.
Вјежбајте когнитивне способности
Принцип "use it or lose it" (користи га или изгуби) је битан за функционисање мозга. Постоје многобројне мозгалице које могу да "наоштре" мозак.
Стално читање, учење нових вјештина, страног језика или новог плеса омогућава повећање когнитивне резерве на коју можемо да се ослонимо када дође до проблема са памћењем.
Свакодневно разговарајте са другим особама
Најбољи начин за побољшање памћења јесте свакодневна комуникација са другим људима.
"Човјек је друштвено биће. Разговором проширујемо своја знања, стално учимо и размишљамо. Реагујемо на коментаре и опаске. Ипак, да бисмо били способни за пуну интеракцију, битно је да наше чуло слуха буде очувано", каже др Леслеј.
Истраживања су показала да благи губитак слуха удвостручује ризик од деменције. Препорука је да се, уколико имамо овај проблем, посавјетујемо са љекаром. Слабије чуло слуха утиче и на смањену друштвену активност, што може довести до повлачења у себе, мањка социјалних контаката и на крају – слабијег памћења.
Запишите чињенице, ојачајте памћење
Записујте битне чињенице, прочитајте их наглас, настојте да запамтите податке кроз игру. Осмислите шалу која ће помоћи да се лакше сјетите неке информације – савјетује др Леслеј.
Не затрпавајте се непотребним стварима
Др Леслеј савјетује да живот буде што једноставнији. Препорука је да радни сто и стан не затрпавамо непотребним стварима и ситницама које понекад могу да представљају препреку. Минимализам је бољи за здравље мозга, сматра доктор.
Ријешите финансијске проблеме
Психички стрес и анксиозност често су посљедица финансијских проблема. Иако планирање буџета може бити корисна вјештина за јачање когнитивних способности, јака анксиозност и нервоза због новца могу да изазову додатно оптерећење, конфузију и слабије памћење.
"Анксиозност, праћена сталним ишчекивањем непријатног догађаја, може негативно утицати и на ниво интелигенције. Наравно, животне недаће понекад могу бити и изазов који нас примора да ангажујемо све наше способности, па и когнитивне, у рјешавању проблема. Ипак, нека истраживања показују да стална забринутост може лоше утицати на способност памћења и ниво интелигенције", каже др Леслеј.
